Svet - Srbija

Gase se japanski tehnološki giganti

Decenijama su električni uređaji iz Japana bili ti za koje su se kupci otimali. Svi ti koncerni danas beleže velike gubitke i zapravo ne znaju kako dalje.

Bilansi ovih elektronskih koncerna koji su nekad beležili rekordnu dobit, danas se čitaju kao romani strave i užasa.

Panasonik računa s gubitkom od 780 milijardi jena (7,3 milijardi evra), Šarp je najavio da bi gubitak mogao biti i veći od predviđenog jer mu je promet opao za čitavih 16 odsto.

Kod Šarpa se zato očekuje kako će krajem aprila objaviti gubitak od oko 390 milijardi jena i već se čuju glasovi kako bi se Šarp čak mogao ugasiti. U Soniju je to još uvek nezamislivo, iako je novi šef koncerna, Kazuo Hirai suočen sa golemim gubitkom od 520 milijardi jena.

Iako svi ti japanski koncerni užurbano rade na svojim planovima sanacije, zapravo niko ne zna kuda uopšte krenuti. Sve te japanske kompanije su postali svetski koncerni upravo zahvaljujući revolucionarnim rešenjima, vrhunskim kvalitetom i novim proizvodima - ali se čini da je kod svih negde krenulo posve pogrešnim putem.

Šarp - kao što mu i ime govori, je počeo kao radionica tehničkih olovaka, ali je već pre Drugog svetskog rata počeo proizvoditi radio aparate, kasnije i televizore. On je proizvođač prvih mikrotalasnih pećnica i pionir u računarskoj tehnologiji.

O gotovo revolucionarnom uticaju Sonija na kućni elektroniku jedva da treba nešto govoriti - prva kuvala za pirinač (ponekad opasna za život) Akia Morita i Masaru Ibuki brzo su zamenjena prvim tranzistorskim radijima i minijaturizacijom svega što se može smanjiti.

Razvojem elektronskih uređaja Soni je želeo da preuzme i svu brigu za razonodu, od filmova i muzike Soni Entertejnment pa do uređaja za njihovu reprodukciju matičnog koncerna.

Današnji predsednik uprave Sonija priznaje kako je to širenje išlo predaleko pa se tako u Soniju zatekla i hemijska industrija koju sad želi prepustiti japanskoj državnoj banci za razvoj.

Tu vlada oštra borba i žestoka konkurencija iz Južne Koreje i Kine, tako da i Šarp i Panasonik već ozbiljno razmišljaju o prestanku proizvodnje televizora ekrana srednje veličine. Hirai iz Sonija, iako uporno beleži gubitke u tom sektoru, kaže da je "televizor središte dnevne sobe, središte porodice i u središtu Sonija. Mi ćemo nastaviti da posluje u tom sektoru."

Oko televizora je nastala opasna gužva i jedino je rešenje da napusti posao gde se gubi novac. Zato će se, racionalizacijom i uštedama, pokušati uveliko smanjiti troškovi (planirano je 30 odsto) kako bi Sonijevi televizori postali povoljniji za potrošače. No svi ti proizvođači dobro znaju kako se u dnevnim sobama dešava nova revolucija - velikim delom proizvodima Epla, i niko ne zna, kako će izgledati kućni aparati budućnosti i šta će oni raditi.

To zapravo nije stvar ekonomije i menadžmenta, nego vizionarstva koje je kod Sonija i stvorilo Volkmen. Kada bi bilo reč tek o poslovnim statistikama i troškovima za razvoj, Soni bi i danas bio daleko na prvom mestu u elektronici zabave.

Jer dok se u Eplu izdvaja 2,2 odsto ukupnog prometa za razvoj i istraživanje novih proizvoda, kod Sonija je to čitavih 5,9! Inženjeri Sonija svake godine predstave upravi više od 100 predloga novih uređaja, ali praktično ni jedan od njih ne počne da se proizvodi.