Preliminarni rezultati referenduma na Islandu pokazuju da su glasači odbili plan vlade u Rejkjaviku da Velikoj Britaniji i Holandiji vrati pet milijarde dolara posle propasti islandskog bankarskog sistema. Taj dogovor smatran je ključnim za brz ekonomski oporavak ostrvske države.Dug je nastao jer su Britanija i Holandija morale svojim građanima da kompenzuju gubitak ušteđevine u jednoj od glavnih islandskih banaka, koja je propala krajem 2008. godine.
Građani Islanda su protiv plana vlade da se Britaniji i Holandiji vrati dug, nastao posle bankrota islandske banke u tim zemljama, pokazuju rezultati referenduma. Britanija i Holandija su isplatile svojim štedišama novac koji su izgubili u islandskoj banci, ali zato traže nadoknadu od Rejkjavika.
Preliminarni rezultati referenduma na Islandu pokazuju da su glasači odbili plan vlade u Rejkjaviku da Velikoj Britaniji i Holandiji vrati pet milijarde dolara posle propasti islandskog bankarskog sistema.
Taj dogovor smatran je ključnim za brz ekonomski oporavak ostrvske države.
Dug je nastao jer su Britanija i Holandija morale svojim građanima da kompenzuju gubitak ušteđevine u jednoj od glavnih islandskih banaka, koja je propala krajem 2008. godine.
Island ima 230.000 glasača, međutim, izlaznost je manja nego što se očekivalo.
Preliminarni rezultati pokazuju da je 58 odsto glasalo protiv, a 42 odsto za vraćanje duga.
"Rezultati referensuma mogu da dovedu do ekonomskog i poličkog haosa", kaže premijerka Islanda Johane Sigurdadotir.
"Izabrana je najgora opcija. Nacija se podelila", istakla je islandska premijerka u intervjuu državnoj televiziji, naglasivši da vlada mora učiniti sve kako bi sprečila politički i ekonomski haos koji može uslediti zbog ovakvog rezultata.
Reagujući na rezultate referenduma, glavni finansijski sekretar trezora britanskog ministarstva finansija Deni Aleksander i holandski ministar finansija Jan Kes de Jeger, rekli su da su razočarani, ocenivši da će se slučaj prepustiti sudovima.