Svet - Srbija

Kineski novac za japansko znanje

Sve više japanskih kompanija prelazi u ruke Kineza. Peking troši milijarde dolara deviznih rezervi da širom sveta kupuje kompanije. Zbog napredne tehnologije i proizvodnje, posebno su im zanimljive japanske kompanije.

Kina troši milijarde dolara deviznih rezervi da širom sveta kupuje kompanije koje su, uzdrmane krizom, pojeftinile. Zbog napredne tehnologije i proizvodnje, posebno su im zanimljive japanske kompanije.

Kineske devizne rezerve, najveće na svetu, dostigle su čak 2.500 milijardi dolara. Japan je dugo odolevao, ali kriza je slomila svaki otpor - sve više japanskih kompanija prelazi u ruke Kineza. Obično su to manje kompanije, ali i delove većih kompanija. Privlačnim ih čini napredna tehnologija na koju kupac stekne pravo, pa može da je preseli u Kinu.

"Luksman" je, na primer, proizvođač audio uređaja iz Jokohame, sa tradicijom dugom 85 godina. Ima veliki ugled, ali u Japanu više nema kome da prodaje, jer je tržište zasićeno i broj stanovnika opada.

Zato su prihvatili ponudu kineske firme IAG iz Šendžena koji je osnovan pre 20 godina, a godišnje proda uređaja za 100 miliona dolara.

"Najveća prednost ove ponude bila je njihova prodajna mreža. Udruživanjem smo rešili i novčane probleme, pa možemo da razvijamo nove proizvode", rekao je menadžer "Luksmana" Cukasa Nišino.

Ksi Lo, zamenik generalnog direktora IAG-a kaže da je "Luksman" poznato ime u Aziji i ugledno na svetskom tržištu.

"U kontekstu kvaliteta i tehnologije, naših dvadeset godina rada ne znači gotovo ništa. Zato nam je trebala kompanija sa iskustvom", naveo je Ksi Lo.

Obe strane dobile su očekivano. Prodaja "Luksmanovih" proizvoda udvostručila se otkako je pod okriljem IAG. Sa druge strane, kineska kompanija, uz pomoć novih japanskih kolega, pokrenula je projekat muzičkog pojačala za automobile.

Analitičari kažu da će Kinezi sve više kupovati u Japanu. "Vreme je najvažnije u svakoj industriji. A sad je pravi trenutak da se kupuje i prodaje. Japanska proizvodnja ne može da se nosi sa jeftinom proizvodnjom u Kini", naveo je analitičar Suguru Mijake.

Prema rečima analitičara Hirojošija Ikede, kineske kompanije dobile su podršku države da kupuju strane kompanije, koliko god to mogu.

Kina naime želi da plasira devizne rezerve koje su narasle na gotovo 2.500 milijardi dolara.

Strani analitičari komentarišu da Japanci uglavnom nisu srećni što se njihova poslovna scena menja kineskim novcem, jer preuzimanje kompanija obično prođe u tišini, bez saopštenja za štampu ili intervjua.