Sve nuklearne elektrane u Evropskoj uniji biće od danas pod lupom stručnjaka. Testira se nivo otpornosti postrojenja na elemetarne nepogode, pre svega na zemljotrese i poplave, ali i na posledice nesreća - pada aviona i eksplozije brodova.Predviđeno je da se za svaku elektranu uradi pojedinačni izveštaj, a da se ti izveštaji daju na uvid spoljnim, nezavisnim ekspertskim telima, kako bi se osiguralo da izveštaji budu relevantni i validni, na osnovu čega bi trebalo doneti najbolje odluke.
Na osnovu odluke Evropske komisije, danas počinju stres testovi u nuklearkama na tlu Unije. Proverava se bezbednost 143 nuklearna reaktora. Testiraju se i nuklearni objekti u izgradnji. Rezultati će biti poznati do kraja aprila sledeće godine.
Sve nuklearne elektrane u Evropskoj uniji biće od danas pod lupom stručnjaka. Testira se nivo otpornosti postrojenja na elemetarne nepogode, pre svega na zemljotrese i poplave, ali i na posledice nesreća - pada aviona i eksplozije brodova.
"Predviđeno je da se za svaku elektranu uradi pojedinačni izveštaj, a da se ti izveštaji daju na uvid spoljnim, nezavisnim ekspertskim telima, kako bi se osiguralo da izveštaji budu relevantni i validni, na osnovu čega bi trebalo doneti najbolje odluke", objašnjava direktor Nuklearnih objekata Srbije Radoica Pešić.
Stres testovima obuhvaćeni su i nuklaearni objekti u izgradnji, i oni koji tek treba da se grade.
"Uopšte mislim da su sve te nuklearne elektrane, koje su u narednom periodu predviđene za gradnju, apsolutno na jednom višem stepenu nivoa sigurnosti", tvrdi naučni savetnik u Institutu Vinča Ilija Plećaš.
Iz Evropske komisiji najavljuju i testiranje nuklearki na opasnost od terorističkih napada.
Bez njih se, za sada, ne može?
Nuklearke u Evropi stare su između 25 i 50 godina. Posle japanske nuklearne katastrofe, sve je više protivnika daljeg nuklearnog razvoja, ali mnoge zemlje teško mogu da se odreknu tog vida energije.
"Nesreća u Japanu je na neki način povećala broj onih koji su protiv. Naravno, uvek je bilo i 'za' i 'protiv' i kada pogledate nije ništa ni crno ni belo. Energije treba, vi imate danas svaki sedmi kilovatsat u svetu koji je proizveden iz nuklearnih elektrana, svaki treći u Evropi. Prema tome, ako bismo ih, po želji onih koji su protiv, zatvorili, šta bismo uradili?", pita se Miodrag Mesarević iz Svetskog saveta za energiju.
Najveći protivnik nuklearki je Austrija. Nemačka vlada odlučila je da zatvori nuklearni program do 2022, a Švajcarska do 2034. godine.
"Ali, moramo da kažemo da jedan broj drugih zemalja, a nuklearni program u okviru Evropske unije ima 13 zemalja, planira gradnju novih kapaciteta, čak se planira proširenje nuklearnog programa i u okolini naše države", kaže Radoica Pešić.
Stručnjaci ocenjuju da dalji nuklearni razvoj zavisi od finansijskih sredstava, ali i od tehnoloških i sigurnosnih dostignuća.