Međunarodni monetarni fond (MMF) je odobrio Isladnu kredit od 160 miliona dolara za prevazilaženje posledica globalne ekonomske krize. Ovaj kredit predstavlja treću tranšu linije vredne 2,2 milijarde dolara, koju je MMF odobrio Islandu, ozbiljno pogođenom globalnom ekonomskom krizom.Poslednja tranša je stigla u oktobru, ali je treća odložena zbog spora Islanda sa Velikom Britanijom i Holandijom. Kredit će pomoći ekonomiji Islanda da se oporavi u drugoj polovini 2010, posle pada u 2009. godini.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je odobrio Isladnu kredit od 160 miliona dolara za prevazilaženje posledica globalne ekonomske krize.
Ovaj kredit predstavlja treću tranšu linije vredne 2,2 milijarde dolara, koju je MMF odobrio Islandu, ozbiljno pogođenom globalnom ekonomskom krizom. Poslednja tranša je stigla u oktobru, ali je treća odložena zbog spora Islanda sa Velikom Britanijom i Holandijom.
Izvršni direktor MMF Dominik Stros Kan kaže da je uveren da će kredit pomoći ekonomiji Islanda da se oporavi u drugoj polovini 2010, posle pada u 2009. godini.
Najveća islandska banka Landbanki je u periodu od 2006. do 2008. godine privukla pozamašne depozite u okviru programa koji je ulagačima iz Velike Britanije i Holandije nudio otvaranje štednih računa sa, za evropske prilike veoma povoljnom, godišnjom kamatom od pet odsto, koja je zatim povećana na 5,25 procenata.
U decembru 2008. godine Landbanki je, suočena sa velikim finansijim problemima zbog svetske ekonomske krize, bankrotirala i prešla pod državnu kontrolu.
Poslovanje banke je privremeno obustavljeno i više od 400 hiljada klijenata više nedelja nije moglo da podigne svoja sredstva, zbog čega su, kako procenjuju eksperti, imali gubitke od 3,8 do pet milijardi evra.
Početkom marta ove godine održan je referendum o isplati kompenzacije britanskim i holandskim klijentima. Ogromna većina Islandjana se na tom referendumu izjasnila protiv.