Svet - Srbija

Na pomolu kraj tajnih računa u Švajcarskoj, veći porezi za strane rezidente

Švajcarski parlament je izglasao novu konvenciju o ublažavanju propisa o tajnosti bankovnih računa američkih građana.

Takođe, Švajcarska je preduzela korake za uvođenje viših poreza za bogate strane rezidente, a gornji dom parlamenta je danas odobrio zakon o podizanju poreske stope za tu grupu građana.

Ova nova konvencija koju je juče izglasao Parlament Švajcarske sa 110 glasova za, 56 protiv i 14 uzdržanih, omogućiće lakše dostavljanje informacija američkim vlastima o građanima Sjedinjenih Američkih Država koji u švajcarskim bankama imaju otvorene neprijavljene račune a za koje su sumnja da izbegavaju plaćanje poreza, prenose tamošnji mediji.

Američke vlasti na osnovu te konvencije će moći da dobiju informacije o poreskim obveznicima koji nisu identifikovani ni na osnovu imena ni na osnovu adrese, što se u bankarskom žargonu naziva "grupni zahtevi", ukoliko je bilo ilegalnih radnji od strane banke ili njenih saradnika.

Ukoliko nije bilo prekršajnih postupaka od strane banke, identifikacija osumnjičene osobe zbog "poreske prevare" biće neophodna kako bi se dobila administrativna pomoć Švajcarske.

Jedino u Švajcarskoj postoji razlika izmedu „utaje poreza" i „poreske prevare" što direktno utiče na ovlašćenja švajcarskih vlasti u pružanju pomoći pravosudnim organima drugih zemalja, jer zakoni te zemlje dopuštaju pravnu pomoć samo ako je reč o prevari.

Usvojena konvencija će olakšati pregovore između Berna i Vašingtona u vezi 11 švajcarskih banaka koje američki pravosudni organi terete da su podsticali klijentelu na otvaranje tajnih bankovnih računa omugućavajući im na taj način utaju poreza.

Švajcarska, prema rečima ministarke finansija te zemlje Evlin Vidmer-Šlumf, neće ovu konvenciju učiniti pravosnažnom sve dok ne postigne sa Vašingtonom dogovor oko 11 švajcarskih banaka koje su u sporu sa američkom državom.

Među njima je i najpoznatija švajcarska banka UBS koja je 2009. bila prinuđena da preda podatke o oko 300 americkih gradana koji se sumnjiče za navodnu utaju poreza od oko 18 milijardi dolara, kao i da plati kaznu američkim vlastima od 620 miliona evra zbog pomaganja pri utaji poreza.

Zahtevu da preda podatke o još 52.000 bankovnih računa UBS nije udovoljio, a procenjuje se da oni vrede oko 2.000 milijardi američkih dolara. Procenjuje se da je 50 do 70 odsto tog iznosa problematičnog porekla.

Švajcarska čak 15 odsto bruto nacionalnog proizvoda ostvari u finansijskom sektoru.