(Ne)pristojna ponuda „Fijata”

Bez autora
Jun 21 2010

„Fi­jat” se na Ape­nin­skom po­lu­o­str­vu po­sled­njih da­na na­la­zi na naj­te­žim mu­ka­ma. Kul­mi­na­ci­ja ne­sla­ga­nja sa ita­li­jan­skim sin­di­ka­ti­ma još jed­na je po­tvr­da da Ita­li­ja ipak ni­je Ame­ri­ka. Na­iz­gled se ra­di­lo o vr­lo pri­ma­mlji­voj po­nu­di „Po­mi­lja­nu” („Fi­ja­to­vom” po­stro­je­nju po­kraj Na­pu­lja), fa­bri­ci ko­ja je do sa­da pro­iz­vo­di­la „al­fa ro­meo 159” i „spor­tva­gon ku­pe GT”.„Fi­jat” je, na­i­me, toj fa­bri­ci omo­gu­ćio i pro­iz­vod­nju „pan­de”, jed­nog od naj­pro­da­va­ni­jih mo­de­la to­rin­ske ku­će ma­da se ra­di o vr­lo ri­skant­nom po­te­zu. Pre­me­šta­nje pro­iz­vod­nje iz jed­nog od naj­pro­duk­tiv­ni­jih po­stro­je­nja, Ti­či u Polj­skoj, u na­pulj­sku fa­bri­ku mno­gi su oka­rak­te­ri­sa­li kao vr­lo hra­bar ko­rak „Fi­ja­ta” ko­ji pred­sta­vlja pre sve­ga znak po­ve­re­nja u Ita­li­ju.

(Ne)pristojna ponuda „Fijata”„Fi­jat” se na Ape­nin­skom po­lu­o­str­vu po­sled­njih da­na na­la­zi na naj­te­žim mu­ka­ma. Kul­mi­na­ci­ja ne­sla­ga­nja sa ita­li­jan­skim sin­di­ka­ti­ma još jed­na je po­tvr­da da Ita­li­ja ipak ni­je Ame­ri­ka.

Na­iz­gled se ra­di­lo o vr­lo pri­ma­mlji­voj po­nu­di „Po­mi­lja­nu” („Fi­ja­to­vom” po­stro­je­nju po­kraj Na­pu­lja), fa­bri­ci ko­ja je do sa­da pro­iz­vo­di­la „al­fa ro­meo 159” i „spor­tva­gon ku­pe GT”. „Fi­jat” je, na­i­me, toj fa­bri­ci omo­gu­ćio i pro­iz­vod­nju „pan­de”, jed­nog od naj­pro­da­va­ni­jih mo­de­la to­rin­ske ku­će ma­da se ra­di o vr­lo ri­skant­nom po­te­zu, što po­tvr­đu­je i pr­vi čo­vek ovog auto­mo­bil­skog gi­gan­ta Ser­đo Mar­kjo­ne. Pre­me­šta­nje pro­iz­vod­nje iz jed­nog od naj­pro­duk­tiv­ni­jih po­stro­je­nja, Ti­či u Polj­skoj, u na­pulj­sku fa­bri­ku mno­gi su oka­rak­te­ri­sa­li kao vr­lo hra­bar ko­rak „Fi­ja­ta” ko­ji pred­sta­vlja pre sve­ga znak po­ve­re­nja u Ita­li­ju.

Mar­kjo­ne­ov in­ve­sti­ci­o­ni plan za „Po­mi­lja­no” pred­vi­đa ula­ga­nje oko 700 mi­li­o­na evra u na­red­ne dve go­di­ne kao i po­tvr­du svih rad­nih me­sta (oko 15.000). Uslov za ova­ko pri­ma­mlji­vu po­nu­du je i kom­plet­na re­or­ga­ni­za­ci­ja pro­iz­vod­nje ko­ja ujed­no pred­sta­vlja i glav­nu pre­pre­ku ko­nač­nom do­go­vo­ru sa ita­li­jan­skim sin­di­ka­ti­ma. Jer, „Fi­ja­tov” cilj je ujed­na­ča­va­nje pro­duk­tiv­no­sti ita­li­jan­ske fa­bri­ke kraj Na­pu­lja sa Polj­skim u Ti­či­ju.

Re­or­ga­ni­za­ci­ja ta­ko pred­vi­đa vi­še sme­na, ma­nje pa­u­za, vi­še do­dat­nih rad­nih sa­ti ali i ka­zne u slu­ča­ju štraj­ka u rad­no vre­me. Za­po­sle­ni će mo­ra­ti da po­kri­ju tri sme­ne od po osam sa­ti. Kom­pa­ni­ja mo­že da za­tra­ži i 80 sa­ti do­dat­nog ra­da po rad­ni­ku bez pret­hod­nog do­go­vo­ra sa sin­di­ka­ti­ma i sa mi­ni­mal­nom pred­hod­nom na­ja­vom. Ko­ri­sti­će se i kom­pju­ter ko­ji će kon­tro­li­sa­ti vre­me i pro­duk­tiv­nost rad­ni­ka dok je pred­vi­đe­na i ka­zna za sve one ko­ji ob­ja­vlju­ju štrajk u to­ku do­dat­nog rad­nog vre­me­na. Bo­lo­va­nje ne­će bi­ti pla­će­no u slu­ča­ju da je rad­nik za­be­le­žio već du­go od­su­stvo­va­nje s po­sla.

Ova­kav Mar­kjo­ne­ov po­tez iza­zvao je pot­pu­ni ide­o­lo­ški su­dar sa ita­li­jan­skim sin­di­ka­ti­ma na če­lu sa FI­OM (Fe­de­ra­ci­ja me­ta­lur­ških rad­ni­ka). Iako su osta­la dva pre­sud­na sin­di­ka­ta CISL (Ita­li­jan­ska kon­fe­de­ra­ci­ja sin­di­ka­ta) i UIL (Ita­li­jan­ska Uni­ja za rad) pot­pi­sa­la po­nu­đen do­go­vor to­rin­ske fa­bri­ke, FI­OM pred­sta­vlja i da­lje trn u oku jer tu­ma­či „Fi­ja­tov” in­ve­sti­ci­o­ni plan ne­u­stav­nim. Li­mi­ti­ra­nje pra­va o štraj­ku ko­si se sa ita­li­jan­skim usta­vom, po­tvr­đu­je i Gu­ljel­mo Epi­fa­ni, pr­vi čo­vek glav­nog sin­di­kat­skog udru­že­nja, CGIL (Ge­ne­ra­la ita­li­jan­ska kon­fe­de­ra­ci­ja za rad).

Ko­je su mo­gu­će so­lu­ci­je po­sto­je­će kri­ze sa „Fi­ja­tom”?


Mar­kjo­ne­ov „nju dil” („Fi­ja­tov” pe­to­go­di­šnji plan) pred­sta­vljen 21. apri­la ja­sno je ob­ja­snio cilj: do­sti­ći od­go­va­ra­ju­ću pro­duk­tiv­nost sa sa­gla­sno­šću svih za­po­sle­nih. Od­bi­ja­njem „Fi­ja­to­vog” pla­na mno­gi se pri­bo­ja­va­ju van­red­ne op­ci­je to­rin­ske fa­bri­ke jer je Mar­kjo­ne pred­hod­nih da­na vi­še pu­ta po­no­vio da uko­li­ko rad­ni­ci fa­bri­ke „Po­mi­lja­no” od­bi­ja­ju plan to­rin­ske ku­će, mno­gi su volj­ni da ga pri­hva­te – Sr­bi­jai po­nov­no Polj­ska su na pr­vim me­sti­ma Mar­kjo­ne­o­vog „pla­na B”. Ipak ten­zi­ja na Ape­nin­skom po­lu­o­str­vu tre­nut­no ne do­zvo­lja­va ova­ko ri­skan­tan po­tez bez pred­hod­ne kon­tro­le svih mo­gu­ćih iz­la­znih op­ci­ja u Ita­li­ji.

Pro­me­na pred­sta­vlje­nog pla­na u tač­ka­ma ne­sla­ga­nja sa ita­li­jan­skim sin­di­ka­ti­ma pred­sta­vlja dru­gu al­ter­na­ti­vu. Ipak, ka­ko po­tvr­đu­ju me­di­ji u Ita­li­ji, vr­lo je ma­la ve­ro­vat­no­ća da Mar­kjo­ne u ovom tre­nut­ku od­stu­pi od svog pr­vo­bit­nog pla­na.

Pe­si­mi­sti po­mi­nju i tre­ću op­ci­ju – od­bi­ja­njem pla­na „Po­mi­lja­no” re­ski­ra sud­bi­nu „Fi­ja­to­ve” fa­bri­ke na Si­ci­li­ji („Ter­mi­ni Ime­re­ze”) za ko­ju je pred­vi­đe­no za­tva­ra­nje kra­jem 2011.

Ko­nač­nog re­še­nja još uvek ne­ma. Ten­zi­ja u fa­bri­ci „Po­mi­lja­no” je vi­so­ka dok sin­di­ka­ti na­ja­vlju­ju i osmo­ča­sov­ni ge­ne­ra­li štrajk rad­ni­ka za 25. jun. Pred­sed­ni­ca Ko­fin­du­stri­je (Ge­ne­ral­ne kon­fe­de­ra­ci­je ita­li­jan­ske in­du­stri­je) Ema Mar­če­ga­lja tu­ma­či pot­pu­no ne­pro­mi­šlje­nim po­tez sin­di­ka­ta FI­OM:

„Pr­vi put za­be­le­že­na je na­me­ra to­rin­ske ku­će da pre­me­sti pro­iz­vod­nju iz Polj­ske za Ita­li­ju. Zbog to­ga se na­da­mo da će FI­OM po­raz­mi­sli­ti pre ne­go što blo­ki­ra in­ve­sti­ci­ju od 700 mi­li­o­na evra šti­te­ći ta­ko sa­mo rad­ni­ke ko­ji svo­je­volj­no i bez po­tre­be iz­o­sta­ju s po­sla”.

Ipak ni­su svi odu­še­vlje­ni „Fi­ja­to­vom” po­nu­dom. Opo­zi­ci­o­na par­ti­ja „Ita­li­ja vred­no­sti” upu­ti­la je vr­lo oštru osu­du po­sled­njih de­ša­va­nja tu­ma­če­ći „Fi­ja­tov” plan pra­vom uce­nom ita­li­jan­skih rad­ni­ka: „Ni­je pri­hva­tlji­vo da se rad­ni­ci tran­sfor­mi­šu u ro­bo­ve”, či­ta se u po­ru­ci. „Fa­bri­ka ipak ni­je ka­sar­na”, za­klju­ču­je Gu­ljel­mo Epi­fa­ni.

Auto­mo­bil­sko tr­ži­šte u me­đu­vre­me­nu je i da­lje u kri­zi. Evro­pa be­le­ži pad od 9,3 od­sto re­gi­stro­va­nih ko­la u od­no­su na isti pe­ri­od 2009. Pro­da­ja ko­la po­su­sta­je i u Ita­li­ji – 13,8 od­sto je ma­nja u od­no­su na maj 2009. go­di­ne.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik