Svet - Srbija

Potencijal tržišta jugoistočne Evrope

Zemlje istočne i jugoistočne Evrope naredne tri godine mogu da računaju na rast za dva odsto veći nego razvijene članice EU, ocenjuju ekonomisti Banke Inteza u Londonu. Neke italijanske firme sele se iz Rumunije u Srbiju, kažu u toj banci.

U jeku božićnih rasprodaja i priprema za venčanje princa Vilijema i Kejt Midlton, Britanci svode godišnje račune i prave listu najuspešnijih banaka. Iako jedno sa drugim, naizgled, nema veze, u pozadini je uvek novac i stalna borba za prestiž na najznačajnijem finansijskom tržištu na svetu.

U Londonu su u toku postkrizni radovi, pre svega na finansijskom tržištu. Neke banke, posebno hipotekarne, propale su, a neke, poput italijanskih, dostigle su neslućene visine - i to zahvaljujući depozitima građana.

Banka Inteza, koja ima sedište u centru Londona, skočila je čak na 7. mesto u Evropi zahvaljujući depozitima građana od 438 milijardi štednje domaćeg stanovništva.

Masimo Pjerdiki, direktor "Banke Inteze jugoistočne Evrope", kaže da je njihov princip bio da se pomogne klijentima da se približe svetskom tržištu.

"To ćemo raditi i dalje. Ne mogu da vam opišem koliki je značaj pomoći kompanijama poput 'Fijata', koje će otvarati put i novim investicijama u vašoj zemlji", ističe Pjerdiki.

Italijanske banke nisu srljale u zaduživanje klijenata po svaku cenu, pa su, stoga, dve banke iz te zemlje među prvih deset u Evropi.

"Otkup loših potraživanja prepoznajemo kao dobar način da osposobimo naše klijente da nastave da rade i da se šire na tržištu, naravno, uz analizu svih rizika", ističe Mikele Dapri iz "Banke Inteze London".

Banka Inteza naredne godine u Srbiji očekuje bolju klimu i povećanje izvoznih narudžbina, kao i oporavak poljoprivrede i malih i srednjih preduzeća.

"Pored 'Fijata' i svih pogona koje će pratiti 'Fijat', mi ćemo biti uključeni u finansiranje i ono što jeste izraženo jeste da se neke italijanske firme sele iz Rumunije i mi to pozdravljamo", kaže direktor "Banke Inteze Srbija" Draginja Đurić.

London je na finansijskom tržištu na pola puta između Tokija i Njujorka, pa prisustvo svih značajnih institucija u gradu koji ima 12 miliona stanovnika postaje presudno za donošenje strateških odluka finansijskog sektora.