Pojedine zemlje već su preduzele mere štednje kako bi zaštitile građane i privredu od poskupljenja derivata. Španija je recimo, smanjila brzinu kretanja na autoputevima sa 120 na 110 kilometara na čas, ali i cene voznih karata.Hrvatska je snizila akcize. Međutim, to su samo kratkoročni potezi. Analize ukazuju na to da ukoliko se se situacija na severu Afrike i Bliskom istoku uskoro stabilizuje u drugoj polovini godine cena nafte mogla bi da kreće oko 95 dolara ali ako pak potraje, barel bi mogao da košta i više od 140 dolara i tako premaši rekord iz 2008 godine.
Barel sirove nafte već košta oko 114 dolara, a potražnja je sve veća. Trgovci dižu cene iz straha da se libijski scenario ne proširi, kažu analitičari i upozoravaju da skupa nafta gura svetsku ekonomiju u novu recesiju.
Pojedine zemlje već su preduzele mere štednje kako bi zaštitile građane i privredu od poskupljenja derivata. Španija je recimo, smanjila brzinu kretanja na autoputevima sa 120 na 110 kilometara na čas, ali i cene voznih karata. Hrvatska je snizila akcize. Međutim, to su samo kratkoročni potezi.
Analize ukazuju na to da ukoliko se se situacija na severu Afrike i Bliskom istoku uskoro stabilizuje u drugoj polovini godine cena nafte mogla bi da kreće oko 95 dolara ali ako pak potraje, barel bi mogao da košta i više od 140 dolara i tako premaši rekord iz 2008 godine.
"Ako dođemo do 140 dolara po barelu to će da pojede privredni rast u svetu i na neki način da gurne svetsku ekonomiju u drugu recesiju", rekao je Milutin Nikolić, direktor Investicione banke Citadel za Jugoistočnu Evropu.
Trošenjem zaliha još se donekle kontrolišu cene. Čak i u Sjedinjenm Američkim Državama iako, pažljivo čuvaju strateške rezerve, predsednik Obama, najavljuje da će ih povući u slučaju poremećaja na tržištu.
Pritisak je i na zemlje izvoznice nafte, članice OPEKA, koje dnevno već proizvode 30 miliona barela.
"Na zemlje izvoznice utiču tako što imaju povećanu tražnju, međutim i one imaju svoje planove, pa ulazimo u dvostruku vrstu problema. Jedno je što se ne zna do kada će kriza trajati, a drugo je sa kojim količinama će one raspolagati i u kom periodu", rekao je profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Vladimir Krulj.
Propisi Evropske unije nalažu tromesečne zalihe i to jednu trećinu u derivatima, a ostatak u sirovoj nafti. U OPEK-u ocenjuju da je sadašnja situacija ipak posledica spekulativnog berzanskog trgovanja, a ne stvarnog manjka nafte na tržištu.
"Špekulacije na osnovu nafte ustvari utiču na cenu nafte danas. Drugim rečima, onako kako ljudi razmišljaju, određeni strahovi, panika ljudi utiču na cenu nafte, nevezano od fizičkikog obima ponude i tražnje", ističe Nikolić.
U OPEK-u već razmatraju da povećaju proizvodnju ali su i tu mogućnosti ograničene.Veće količine crnog zlata može da ponudi jedino Saudijska Arabija.