Svet - Srbija

Uprkos krizi neki bankari dobili rekordne bonuse

Plate vrhunskih menadžera 17 najvećih evropskih i američkih banaka pale su za 57 procenata između 2008. i 2009. godine, u proseku sa 14 na šest miliona dolara, pokazala je studija firme "Ekvilar".

U toj studiji se, međutim, ističe da su, uprkos teškoj situaciji u svetskim finansijskim institucijama, pojedini među menadžerima banaka ipak dobili povećane plate i rekordne stimulacije (bonuse).

Brejdi Dugan iz "Kredi Svis" banke i Jozef Akerman, prvi čovek "Dojče banke" dobili su lane za preko 550 procenata veći bonus u odnosu na 2008. godinu, objavio je britanski "Fajnenšel tajms" (FT).

Zarada Dugana je u 2008. bila 2,6 miliona dolara, a godinu dana kasnije 17,6 miliona dolara, što je povećanje od čak 570 procenata. Švajcarsku javnost je, međutim, najviše uznemirio plan da prvi čovek "Kredi Svisa" za ovu godinu dobije nadoknadu u iznosu od čak 68 miliona dolara.

Što se tiče Akermana, koji je svoju funkciju najvećeg nemačkog bankara u "Dojče banci" lane produžio do 2013. godine, njegova plata je u 2008. bila dva miliona dolara, a u 2009. 13,2 miliona dolara, što je rast od 553 odsto.

Kada je FT odlučio krajem 2009. godine da prati kolike su plate i bonusi šefova banaka, taj sektor je već bio meta kritika zbog visokih plata i nagrada (bonusa) bankarima koje su počeli da isplaćuju samo godinu dana posle udara svetske finansijske krize.

Dok su predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama i bivši britanski premijer Gordon Braun nastojali da prinude banke da smanje menadžerske plate i bonuse, najveće banke, poput "Goldman Saksa", "Barkliza", ili "Rojal benk ov Skotland", kojom upravlja država, pripremale su isplatu milijardi u bonusima za uspešne prodaje i profite, ukazuje FT.

Taj britanski dnevnik je tako pratio kako su neki menadžeri smanjili bonuse u nastojanju da umire uzrujanu javnost i razljućene političare.

Primer je bio šef "Goldman Saksa" Lojd Blenkfajn, koji je 2008. dobio bonus u iznosu od 41 milion dolara, a lane je, međutim, ta nagrada iznosila "samo" 863.000 dolara, odnosno, 98 odsto manje, uprkos činjenici da je ta američka investiciona banka zabeležila u isto vreme sedmostruko povećanje profita.

Stiven Hester iz "Rojal benk ov Skotland" zaradio je lane deset miliona dolara i kao šef banke koja je 84 odsto u rukama britanskih poreskih obveznika je, sa stanovišta plate u nezavidnoj situaciji, pošto i sopstveni roditelji smatraju da je preplaćen, piše FT.

Prvi čovek britanske banke HSBC Majkl Gogan je, takođe, smanjio svoja primanja, pošto je pre dve godine zaradio 16,7 miliona dolara, da bi lane taj iznos bio za 47 procenata manji, dostižući 8,8 miliona dolara.

On je, takođe, kako navodi FT, odbio da mu se ove godine poveća plata i poklonio je u humanitarne svrhe bonus od šest miliona dolara, koji je trebalo da dobije pošto je HSBC izašla iz finansijske krize u boljem stanju nego njeni konkurenti.

Alesandro Profumo iz italijanske "Uni kredit" banke u 2008. je zaradio 15,9, a u 2009. godini šest miliona dolara, što je smanjenje od 62 procenta.

Akcije te banke su lane izgubile 85 procenata prethodne vrednosti, što je njenog prvog čoveka gotovo koštalo radnog mesta. Poziciju Profuma će, međutim, ojačati dolazak akcionara iz Libije i Abu Dabija.

Šef druge najveće španske banke (prema tržišnoj kapitalizaciji) "Banko Bilbao" Fransisko Gonsales dobio je veću platu za 15 odsto u 2009. u iznosu od 8,9 miliona dolara, prema 7,8 miliona dolara godinu dana ranije.

I Korado Pasera iz italijanske banke "Inteza San Paolo" zaradio je više lane i to za 18 odsto - 5,3 miliona dolara, prema 4,5 miliona dolara u 2008.

Erik Danijels iz grupe "Lojds benking", međutim, u 2009. je dobio nadoknadu od 4,9 miliona dolara, što je 46 odsto manje u odnosu na zarađenih 9,2 miliona dolara u 2008.