Svet - Srbija

Zemlje Evropske unije saglasile se da testiraju finansijsko stanje najvećih banaka

Zemlje Evropske unije (EU) neočekivano su se saglasile da sprovedu testove finansijskog zdravlja svojih najvećih banaka i da rezultate objave do kraja sledećeg meseca, prenosi danas iz Brisela londonska radio i tv stanica Bi Bi Si.

Britansko glasilo navodi da su takvu odluku na samitu u belgijskoj prestonici sinoć usvojili šefovi država ili vlada svih 27 zemalja članica EU. Oni time žele da pruže uveravanja međunarodnom finansijskom tržištu da su evropske banke u stanju da prežive i ukoliko se u slučaju pogoršanja ekonomskih prilika poveća broj klijenata koji ne mogu da vraćaju kredite. Testovi finansisjkog zdravlja banaka za cilj imaju da izmere koliko su one u stanju da opstanu u različitim scenarijima pogoršanja ekonomske situacije.

Diplomatski izvori kažu da je pred samit Nemačka imala ozbiljne rezerve prema ideji da se objave rezultati tih testova, ali da je kancelar Angela Merkel prihvatila taj predlog na insistiranje francuskog predsednika Nikole Sarkozija i španskog premijera Hoze Luisa Zapatera. Berlin strahuje da će testovi pokazati da nemačke banke nisu u sjajnoj poziciji, između ostalog, zato što su dosta novca pozajmile grčkoj vladi. Nemačka vlada brine da će, u slučaju da rezultati ne budu dobri, morati da pomogne bankama sredstvima iz državnog budžeta.

Na samitu je, prema izveštaju Bi Bi Si - ija, najviše bilo reči o merama koje treba preduzeti kako bi stabilizovala zajednička evropska valuta evro, koji je duboko uzdrman grčkom dužničkom krizom i strahovanjima da će se još neke članice EU - pre svih Španija - naći u situaciji da više ne mogu da izmiruju svoje obaveze prema kreditorima.

Učesnici samita su postigli načelnu saglasnost da zemlje koje upadnu u veće dugove nego što je dozvoljeno ograničenjima na nivou EU treba da budu oštrije kažnjene. Dogovoreno je, osim toga, da članice Unije bolje koordiniraju svoje ekonomske politike i da se uvede neka vrsta evropskog nadzora nad državnim budžetima svake od 27 zemalja članica.

Detalji tih mera biće utvrđeni na jesen kada bi šefovima država ili vlada preporuke trebalo da dostavi radna grupa čiji je zadatak da predloži konkretna rešenja. Zemljama koje prekorače ograničenja u zaduživanju i do sada je u teoriji pretila mogućnost da budu finansijski kažnjene, ali ta mera nikada do sada nije izrečena.

Među potencijalnim novim oštrijim kaznama sada se pominje i mogućnost da se u savetu ministara EU suspenduje pravo glasa za one zemlje koje se ne drže ograničenja. Nadzor nad državnim budžetima bi najverovatnije funkcionisao tako što bi nacrti budžeta svih 27 zemalja, pre usvajanja, bili dostavljeni Evropskoj komisiji, koja bi imala mogućnost da iznese sugestije.

Lideri unije su se takođe saglasili o potrebi uvođenja dva nova poreza za banke i druge finansijske organizacije. Prvi bi bio posebni porez od koga bi se prikupila sredstva za buduće intervencije države za spasavanje banaka u slučaju finansijske krize. Takav porez bi trebalo da usvoji svaka zemlja članica EU pojedinačno, ali se u zaključcima vlade članica Unije pozivaju da međusobno usaglase visinu tog poreza.

Drugi porez bi se plaćao na međunarodne finansijske transakcije i EU se zalaže da dogovor o uvođenju takve takse bude postignut na nivou Grupe 20 najvećih svetskih privreda. Smisao tog poreza bio bi da se suzbiju finansijske spekulacije i unutar Grupe 20 i o tome se razgovara već neko vreme, ali do sada nije postignuta saglasnost i posmatrači ne očekuju dogovor ni na samitu G -20 koji se krajem ovog meseca održava u Kanadi.

Na samitu u Briselu je, inače, odlučeno i da je Estonija ispunila uslove da uvede zajedničku evropsku valutu - evro, od 1. januara sledeće godine. Estonija će tako postati 17. članica EU koja je usvojila evro i treća bivša socijalistička zemlja (posle Slovenije i Slovačke) kojoj je pošlo za rukom da zadovolji striktne kriterijume za ulazak u monetarnu uniju. Vlada u Talinu veruje da će zamena krune za evro podstaći strane investicije.