Ministri finansija zone evra sporazumeli su se da naprave takozvani stalni stabilizacioni mehanizam, koji bi trebalo da podrži zadužene zemlje. Novostvoreni mehanizam trebalo bi, posle 2013. godine da zameni sadašnji zaštitni fond i omogući prezaduženim zemljama jeftinije pozajmice.Fond će raspolagati sa ukupno 500 milijardi evra. Dogovor treba da bude potvrđen na samitu Evropske unije krajem sedmice u Briselu.
Ministri finansija zone evra sporazumeli su se da naprave takozvani stalni stabilizacioni mehanizam, koji bi trebalo da podrži zadužene zemlje.
Novostvoreni mehanizam trebalo bi, posle 2013. godine da zameni sadašnji zaštitni fond i omogući prezaduženim zemljama jeftinije pozajmice.
Fond će raspolagati sa ukupno 500 milijardi evra, saznala je agencija ČTK od zamenika češkog ministra finansija Tomaša Zideka.
Dogovor treba da bude potvrđen na samitu Evropske unije krajem sedmice u Briselu.
Zemlje članice zone evra uložiće u "blagajnu" novostvorenog fonda ukupno 80 milijardi evra u gotovom. Još oko 620 milijardi, po posebnom mehanizmu, će biti na raspolaganju na zahtev u slučaju da se neka od zemalja nađe u problemima, kao što se to desilo Grčkoj ili Irskoj u nedavnoj prošlosti.
Deo novca, približno 200 milijardi evra, poslužiće kao rezerva. Za davanje kredita fond će imati ukupno 500 milijardi evra.
Novi stabilizacioni mehanizam bi trebalo da daje kredite pod povoljnijim uslovima nego dosadašnji zaštitni fond. U slučaju kredita sa rokom otplate od tri godine, kamatna stopa bi trebalo da bude otprilike za trećinu niža nego do sada. Za kredite sa rokom otplate dužim od tri godine, trebalo bi da bude jeftinija za četvrtinu.