Banke pozajmile milijarde privredi

Bez autora

Aug 04 2010

Prošle godine zajmovi realnom sektoru su, kako pokazuje statistika Udruženja banaka, povećani s 852 na hiljadu milijardi dinara, ili za 17,8 odsto. Ove godine je usledio dodatni rast plasmana od deset odsto, i u realni sektor je plasirano 1.104 milijarde dinara. Istovremeno, prvog radnog dana ove godine u repo operacije banke su plasirale 170, a na poslednjoj aukciji, 28. jula, svega 77 milijardi dinara. To pokazuje da se, posle smanjenja referentne kamatne stope NBS, bankama ovaj posao sve manje isplati. Inače, od početka 2009. godine državni stok hartija od vrednosti je premašio 130 milijardi dinara. Za banku plasmani u preduzeća dugoročno interesantniji nego u hartije od vrednosti, a radije posluju s državom samo kada izostaje pouzdanost u privredi. Osnovni problem sa kojim se banke suočavaju u kreditiranju privrede jeste činjenica da je sa ekonomskom krizom došlo do pada proizvodnje i prodaje u privredi, što je za posledicu imalo umanjenje ukupnih prihoda od poslovanja privrednih subjekata. Uglavnom je smanjenje ukupnih prihoda bilo praćeno smanjenjem troškova poslovanja, ali nedovoljnom brzinom, pa su kompanije u 2009. i 2010. godini, pored smanjenja prihoda iskazivale i smanjenje profita. Kada se ovome doda i jačanje kursa evra u odnosu na dinar, jasno se može zaključiti da je otplatni kapacitet za servisiranje kreditnih obaveza u srpskoj privredi opao...

Banke pozajmile milijarde privredi Prošle godine zajmovi realnom sektoru su, kako pokazuje statistika Udruženja banaka, povećani s 852 na hiljadu milijardi dinara, ili za 17,8 odsto.

Ove godine je usledio dodatni rast plasmana od deset odsto, i u realni sektor je plasirano 1.104 milijarde dinara.

Istovremeno, prvog radnog dana ove godine u repo operacije banke su plasirale 170, a na poslednjoj aukciji, 28. jula, svega 77 milijardi dinara. To pokazuje da se, posle smanjenja referentne kamatne stope NBS, bankama ovaj posao sve manje isplati.

Inače, od početka 2009. godine državni stok hartija od vrednosti je premašio 130 milijardi dinara.

Goran Milićević, izvršni direktor u Komercijalnoj banci, kaže da, usled krize, kod privrednika postoji nesklad između želja i mogućnosti. On dodaje da su za banku plasmani u preduzeća dugoročno interesantniji nego u hartije od vrednosti, a da radije posluju s državom samo kada izostaje pouzdanost u privredi.

"Nije tačno da smanjujemo plasmane privredi. Po običaju, nezadovoljni su glasniji od onih koji nemaju problem da dobiju kredit. Kredite najviše traži lošiji deo privrede, a kako da ih dobiju ako je preduzeće prezaduženo, nelikvidno, ima problem s naplatom proizvodnje, opterećeno je hipotekama… a banke hoće sigurna ulaganja", objašnjava Milićević.

U Alfa banci kažu da će sa snižavanjem referentne kamatne stope NBS, pod pretpostavkom da stopa inflacije ostane nepromenjena, biti sve manje dilema u vezi s tim da li banke radije plasiraju novac u kredite privredi ili državi, jer se sa obaranjem osnovne kamate banke stimulišu da pozajmljuju sredstva privredi.

Branislav Radovanović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Unikredit banke, kaže kako je normalno da banke više posluju sa stanovništvom i privredom s obzirom na veći poslovni potencijal za saradnju, ali je država, kao nosilac dobrog kreditnog rejtinga, svakako interesantan poslovni partner za svaku banku, a posebno kada se uzmu u obzir infrastrukturni projekti (putevi, železnice, obnovljivi izvori energije, itd) koji su planirani u narednom periodu.

"Osnovni problem sa kojim se banke suočavaju u kreditiranju privrede jeste činjenica da je sa ekonomskom krizom došlo do pada proizvodnje i prodaje u privredi, što je za posledicu imalo umanjenje ukupnih prihoda od poslovanja privrednih subjekata. Uglavnom je smanjenje ukupnih prihoda bilo praćeno smanjenjem troškova poslovanja, ali nedovoljnom brzinom, pa su kompanije u 2009. i 2010. godini, pored smanjenja prihoda iskazivale i smanjenje profita. Kada se ovome doda i jačanje kursa evra u odnosu na dinar, jasno se može zaključiti da je otplatni kapacitet za servisiranje kreditnih obaveza u srpskoj privredi opao", kaže on.

"Broj kredita koji se otplaćuju sa kašnjenjem dužim od 90 dana ili se uopšte ne servisiraju povećan je i trenutno iznosi nešto ispod 10 odsto ukupnog kreditnog portfolija srpskih banaka. Nadamo se da se iznos ovakvih kredita neće povećavati i da će srpska privreda ući u period konsolidacije u kojem je nivo troškova poslovanja prilagođen ukupnim prihodima koji se ostvaruju u vremenima krize, čime se osigurava servisiranje kreditnih obaveza", navodi Radovanović .

Kreditni portfolio Unikredit sredstava odobrenih privredi od početka 2008. godine pa do danas uvećao se za 100 odsto i trenutno iznosi nešto preko milijardu evra. Najveći rast je bio 2008, dok je neto rast kredita privredi u 2009. iznosio nešto preko 10 odsto. U 2010. godini se očekuje neto rast za 20 odsto.

U Sosijete ženeral banci kažu da je normalno da banke rado posluju sa državnim preduzećima s obzirom na to da državni rizik generalno predstavlja najniži kreditni rizik za banke. U poslednje vreme povećao se broj kreditnih aranžmana koji su obezbeđeni i dodatnom državnom garancijom, kao posledica povećane podrške države u situaciji ekonomske krize, a to sigurno dodatno povećava zainteresovanost banaka za usmeravanje sredstava u ovom smeru.

Sa druge strane, privatni sektor ima svoje prednosti i perspektive i sigurno zaslužuje podjednaku pažnju,što su banke i dokazale tokom prethodnog perioda.

Prošle godine, banka je povećala iznos lokalnog finansiranja za čak 52 odsto u odnosu na kraj 2008, čime je, zajedno sa garancijskim poslovima i kros-border kreditima, premašen nivo od milijardu evra sveukupne podrške srpskoj ekonomiji. Isti trend se nastavlja iu 2010. godini