CEFTA štetna po duvansku industriju Srbije

Bez autora

Apr 08 2010

Primena CEFTA sporazuma domaćoj duvanskoj industriji donela je više štete nego koristi. Glavni problem u poslovanju srpske duvanske industrije na tržištima zemalja CEFTA regiona predstavljaju pre svega necarinske barijere, koje su delikatne i teško dokazive, ali i promena domaće zakonske regulative. Jedan od problema predstavljalo je to što su 2007. godine promenjeni sistemski zakoni koji su definisali duvanski bizniš u Srbiji, od kojih su neki i štitili domaću proizvodnju. Kao direktna posledica pripreme za primenu CEFTE došlo je do ukidanja zakona o akcizama, čime je ukinuta protekcija za domaće proizvođače duvana koja je tebalo da traje do 2010. godine. Od 1. januara 2008. godine duvanske kompanije iz CEFTA regiona imaju iste uslove u oblasti akciza na srpskom tržištu kao i domaće kompanije. Istovremeno, srpskim duvanskim kompanijama nisu omogućeni isti uslovi na CEFTA tržištima. Hrvatska i Bosna i Hercegovina su svoju diskriminaciju kroz oblast akciza držale 18 meseci nakon što je Srbija liberalizovala duvansko tržište...

Primena CEFTA sporazuma domaćoj duvanskoj industriji donela je više štete nego koristi, kazao je direktor za korporativne i regulatorne poslove kompanije BAT, u čijem sastavu posluje Duvanska industrija Vranje, Srđan Lazović.

On je istakao da glavni problem u poslovanju srpske duvanske industrije na tržištima zemalja CEFTA regiona predstavljaju pre svega necarinske barijere, koje su delikatne i teško dokazive, ali i promena domaće zakonske regulative.

- Jedan od problema predstavljalo je to što su 2007. godine promenjeni sistemski zakoni koji su definisali duvanski bizniš u Srbiji, od kojih su neki i štitili domaću proizvodnju. Kao direktna posledica pripreme za primenu CEFTE došlo je do ukidanja zakona o akcizama, čime je ukinuta protekcija za domaće proizvođače duvana koja je tebalo da traje do 2010. godine - kazao je Lazović i naveo da od 1. januara 2008. godine duvanske kompanije iz CEFTA regiona imaju iste uslove u oblasti akciza na srpskom tržištu kao i domaće kompanije.

- Istovremeno, srpskim duvanskim kompanijama nisu omogućeni isti uslovi na CEFTA tržištima. Hrvatska i Bosna i Hercegovina su svoju diskriminaciju kroz oblast akciza držale 18 meseci nakon što je Srbija liberalizovala duvansko tržište - kazao je on i dodao da trenutnu opasnost predstavlja što je u BiH u proceduri predlog zakona o duvanu koji predviđa vraćanje na takozvani ABC sistem akciza, što bi potencijalno moglo da znači ponovnu diskrinminaciju u oblasti oporezivanja duvanskih proizvoda.

- U Hrvatskoj i danas postoji problem blokade za duvanske proizvode iz Srbije u tamošnjim trgovinskim lancima, a to onemogućava plasman do potrošača. Istovremeno, pogodnosti poslovanja na srpskom tržištu iskoristila je konkurencija iz CEFTA regiona koja je povećala svoje učešće na tržištu duvana u Srbiji sa 8,7 odsto 2007. godine na trenutnih 13 odsto, sa tendencijom daljeg rasta - naveo je on.

Lazović je istakao da je prodaja CEFTA duvanskih proizvoda u Srbiji porasla sa 75 miliona evra 2007. godini na više od 105 miliona evra na kraju prošle godine.

- Srpska duvanska industrija nije imala nikakav rast prodaje na CEFTA tržištima u poslednje dve godine - kazao je on i podsetio da je srpska duvanska industrija do sada uložila više od milijardu evra u domaću ekonomiju, kao i da na godišnjem nivou ta industrija izdvoji blizu deset odsto prihoda za republički budžet kroz akcize, poreze i doprinose.

- Domaća duvanska industrija računa na pomoć Vlade Srbije u rešavanju problema u poslovanju sa zemljama CEFTA regiona - rekao je on i dodao da je trenutno iskorišćeno samo 50 odsto ukupnih proizvodnih kapaciteta.

- Kapaciteti srpskih duvanskih komapnija veći su od dve milijarde paklica cigareta godišnje, a sada se proizvodi jedva milijardu - rekao je Lazović i podsetio da u Srbiji rade četiri fabrike cigareta, Duvanska industrija Vranje, koja posluje u sastavu BAT-a, Duvanska industrija Niš u sastavu Filip Morisa, Duvanska industrija Senta, koja je deo Japan tabako internešnla, kao i fabrika duvana Monus iz Inđije.

Ocenite tekst