Centar grada, stari Zemun i obale – bez solitera

Bez autora
Sep 20 2010

Planove „Delta ril estejta” i „Luke Beograd” da zidaju „Delta tauer” (36 spratova, 144 metra) u Bloku 20 i neboder visok 250 metara na dnu Francuske ulice mogao bi da pomrsi dokument koji je izradio Urbanistički zavod Beograda. Cilj „Studije visokih objekata” je da zaštiti gradske vizure koje bi podizanje takvih zdanja ugrozilo. Prema slovu tog dokumenta, stambene zgrade više od osam i poslovni objekti koji prelaze 12 spratova neće moći da se zidaju u Knez Mihailovoj ulici, u starom jezgru Zemuna, na Bežaniji, u zonama vodoizvorišta, kao ni na mestima gde bi mogle da zaklone pogled na Hram Svetog Save, spomenik „Pobednik”, Zvezdarsku šumu, varoš u šancu (Kosančićev, Topličin, Obilićev i Gundulićev venac). Zadatak studije je da odredi lokacije na kojima će moći da se zidaju objekti veće spratnosti, za koje je bilo zahteva, ali za čiju izgradnju nije bilo uporišta u Generalnom planu Beograda 2021. Projekti zgrada viših od osam spratova, odnosno 12, kada je reč o Novom Beogradu, nisu mogli da dobiju urbanističke papire niti građevinsku dozvolu, čak ni kroz donošenje planova detaljne regulacije. Graditelji čije ambicije streme više od stotinu metara u visinu, moraće, pre nego što zabodu prvi ašov, da dokažu da će oblakoderi biti održavani, i ekološki i energetski održivi...

Centar grada, stari Zemun i obale – bez soliteraPlanove „Delta ril estejta” i „Luke Beograd” da zidaju „Delta tauer” (36 spratova, 144 metra) u Bloku 20 i neboder visok 250 metara na dnu Francuske ulice mogao bi da pomrsi dokument koji je izradio Urbanistički zavod Beograda.

Cilj „Studije visokih objekata” je da zaštiti gradske vizure koje bi podizanje takvih zdanja ugrozilo. Prema slovu tog dokumenta, stambene zgrade više od osam i poslovni objekti koji prelaze 12 spratova neće moći da se zidaju u Knez Mihailovoj ulici, u starom jezgru Zemuna, na Bežaniji, u zonama vodoizvorišta, kao ni na mestima gde bi mogle da zaklone pogled na Hram Svetog Save, spomenik „Pobednik”, Zvezdarsku šumu, varoš u šancu (Kosančićev, Topličin, Obilićev i Gundulićev venac).

– Zadatak studije je da odredi lokacije na kojima će moći da se zidaju objekti veće spratnosti, za koje je bilo zahteva, ali za čiju izgradnju nije bilo uporišta u Generalnom planu Beograda 2021. Projekti zgrada viših od osam spratova, odnosno 12, kada je reč o Novom Beogradu, nisu mogli da dobiju urbanističke papire niti građevinsku dozvolu, čak ni kroz donošenje planova detaljne regulacije – objašnjava Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.

Graditelji čije ambicije streme više od stotinu metara u visinu, moraće, pre nego što zabodu prvi ašov, da dokažu da će oblakoderi biti održavani, i ekološki i energetski održivi. A na lokacijama gde će biti podignuti, mora da bude obezbeđena protočnost saobraćaja i dovoljno parking mesta, a da pri tom ne budu narušene ambijentalne i istorijske celine...

– Ideja zavoda je da zone predložene studijom budu okvir za formiranje predloga gradu i privatnim investitorima. Ali, svaka pojedinačna lokacija moraće da se proverava i kroz plan detaljne regulacije – kaže direktorka Urbanističkog zavoda.

Osim zaštićenih prostora sa kojih pogled puca na simbole grada poput Beogradske tvrđave ili Avalskog tornja, i savska i dunavska obala je „zona zabrane” za graditelje solitera. Izuzetak su lokacije na kojima se planira urbana obnova – šira zona brodogradilišta, novobeogradska strana Savskog amfiteatra i dunavsko priobalje oko Pančevačkog mosta, kada to ne ugrožava vizure sa Gardoša.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik