U Srbiji je prošle godine broj novoosnovanih radnji bio manji za 15 odsto nego 2008. Tako je lane osnovano 39.000 ovih preduzeća, a promet robe u trgovačkim radnjama je opao za 12,3 odsto u odnosu na 2008. Broj zaposlenih umanjen je za 0,9 odsto - sa 199.495 na 193.065. Mnoge trgovine su zapale u nelikvidnost, a neke su počele da se prilagođavaju i da u dogovoru sa dobavljačima otvaraju prodavnice sa jeftinijom robom, koja je pristupačna većem broju ljudi. Najviše je opala prodaja tehničke robe, odeće, obuće, ali i hrane. Male komšijske radnje i dalje će funkcionisati ukoliko se preorijentišu na dnevnopotrošne artikle, a robu nabavljaju od manje poznatih proizvođača na tržištu, jer samo tako će biti konkurentni u odnosu na “velike” trgovce. U Srbiji ima oko 90.000 STR, od čega trećina, odnosno njih 30.0000 prodaje prehrambeno-mešovitu robu. Na trgovinu Srbije prošle godine loše je uticala ekonomska kriza: učešće srpske trgovine u bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosilo je 11,4 odsto, što je manje nego 2008. godine kada je bilo 13,8 odsto.
U Srbiji je prošle godine broj novoosnovanih radnji bio manji za 15 odsto nego 2008.
Tako je lane osnovano 39.000 ovih preduzeća, a promet robe u trgovačkim radnjama je opao za 12,3 odsto u odnosu na 2008. Broj zaposlenih umanjen je za 0,9 odsto - sa 199.495 na 193.065 - ističe Gordana Hašimbegović, sekretar Udrženja za trgovinu PKS.
Mnoge trgovine su zapale u nelikvidnost, a neke su počele da se prilagođavaju i da u dogovoru sa dobavljačima otvaraju prodavnice sa jeftinijom robom, koja je pristupačna većem broju ljudi. Najviše je opala prodaja tehničke robe, odeće, obuće, ali i hrane.
- Male komšijske radnje i dalje će funkcionisati ukoliko se preorijentišu na dnevnopotrošne artikle, a robu nabavljaju od manje poznatih proizvođača na tržištu, jer samo tako će biti konkurentni u odnosu na “velike” trgovce - smatraju u Udruženju za trgovinu.
U Srbiji ima oko 90.000 STR, od čega trećina, odnosno njih 30.0000 prodaje prehrambeno-mešovitu robu. Na trgovinu Srbije prošle godine loše je uticala ekonomska kriza: učešće srpske trgovine u bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosilo je 11,4 odsto, što je manje nego 2008. godine kada je bilo 13,8 odsto.
Najviše je u 2009. osnovano trgovina na veliko, njih 1.153, dok se trgovina na malo istovremeno nalazi na vrhu delatnosti koje imaju i najviše brisanja u registru tokom prošle godine.
Priliv direktnih stranih investicija u trgovinu Srbije lane je bio na niskom nivou i iznosio svega sedam do devet odsto ukupnih stranih ulaganja.
Trgovinski lanci
U narednih godinu, dve dana očekuje se ulazak nekoliko vodećih svetskih “igrača” na srpsko tržište. Najpre treba da stigne švedska “Ikea”, u toku su i dalje pregovori sa ovom kompanijom, koja planira da investira 1,1 milijardu evra u fabriku i šoping centar u našoj zemlji.
Prve prodavnice u ovom roku treba da otvori i nemačka kompanija OBI, pa francusko-grčka kompanija “Kerfur-Marinopulos”. Takođe je i najveći austrijski lanac supermarketa “Špar” najavio izgradnju tržnih centara u Srbiji i to u Subotici i Novom Sadu, a u Beogradu namerava da izgradi šoping centar.