Tema - Srbija

Ekološke takse i Srbija – kakav je put ka smanjenju emisija ugljen-dioksida

Stručnjak za energetiku Željko Mirković rekao je za RTS da ekološke naknade treba da nateraju države da smanjuju emisije, ali da postoji mogućnost za pomeranje rokova.

Srbija je članica Energetske zajednice, koja priprema države na putu ka Evropskoj uniji da usklade energetske i ekološke propise sa briselskim direktivama u toj oblasti.

Željko Mirković, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao je da su takse za zagađivače, takozvani CBAM, oporezuju robu koja se izvozi iz Srbije i drugih zemalja po grupama zagađivača – električna energija, te određene industrijske grane, poput proizvodnje veštačkih đubriva, železara, čelika i aluminijuma, kao i cementna industrija.

"Taksa je na robu koja se izvozi na teritoriju EU, a plaća je uvoznik", objašnjava Mirković.

Pomeranje rokova

Sa druge strane, kaže, emisije koje se proizvode u zemlji treba da budu oporezivane da bismo se usaglasili sa propisima EU.

"Trgovina emisijama znači da se u zavisnosti od ciljeva, koliko želimo da ih smanjimo, toliko se izdaju kvote, koje privredni subjekti licitiraju i koriste za proizvodnju. Na taj način, privredni subjekti se teraju da postepeno smanjuju emisije, a cene treba da ih nateraju da ulože u dekarbonizaciju, umesto da plaćaju visoke takse", objašnjava Mirković.

Prema njegovim rečima, CBAM počinje da se primenjuje od 2026. godine, a ako se Srbija obaveže da će imati cenu emisija 2030. godine kao i EU, onda se na električnu energiju ne bi uvela taksa do te godine, pa i kasnije.

"Ako uvedemo šemu, ono što se bude platilo u Srbiji, biće smanjeno za istu taksu i u inostranstvu, ako cene nisu iste kao u EU", kaže Mirković, dodajući da postoje četiri modela za oporezivanje emisija ugljen-dioksida – oporezivanje emisija, uspostavljanje fiksne cene trgovine emisijama, da sve članice Energetske zajednice imaju sopstvenu šemu, kao i mogućnost da se uključimo u evropski model.

Smanjuje se upotreba uglja

Marković kaže da se smanjuju količine uglja u EU, ali da je sasvim malo povećana njena upotreba za proizvodnju električne energije zbog energetske krize.

"Cilj EU je klimatska neutralnost do 2050. godine. Sve ekološke naknade bi trebalo da nateraju zemlje regiona da smanjuju svoje emisije. To je i cilj Srbije, ali imamo problem jer smo zavisni od lignita u proizvodnji struje. Ako bismo brzo smanjivali emisije, bili bismo izloženi cenovnim udarima, jer bi cena električne energije porasla za 50 odsto, a rast BDP-a bio bi manji", kaže Marković.

Govoreći o sankcijama SAD NIS-u, Marković kaže da su cene nafte skočile, ali da se smirila dinamika rasta i da ne očekuje dalji rast, dok su ceni gasa i električne energije stabilizovali.