Tema - Srbija

Fondovi još u minusu

Posle višemesečnih strepnji hoće li povratiti makar uloženi novac, onima koji su sredstva poverili investicionim fondovima poslednjih meseci vraća se nada.

Prinosi, posle velikog pada, polako rastu, a u ovoj godini fondovi, kao i njihovi investitori, očekuju oporavak.

Krah svetskog finansijskog tržišta pokolebao je i srpske investicione fondove. Upućeni kažu, jer su kod nas najbrojniji oni najrizičniji - fondovi rasta imovine, koji najmanje 75 odsto svoje imovine ulažu u akcije. Vrednosti investicionih jedinica u poslednje dve godine kod njih su mahom prepolovljene. I pored laganog rasta, u većini slučajeva još nisu dostigli početnu cenu.

- Situacija se od polovine prošle godine polako stabilizuje - kaže Vladimir Pavlović, portfolio menadžer “Fima investa”.

Ponovo ima interesovanja i ima minimalnih investicija. Bolje je nego što je bilo u vremenu kada su klijenti povlačili svoja ulaganja.

A kakve su bile poslednje dve godine najbolje pokazuje vrednost investicionih jedinica. Oni koji su uložili 1.000 dinara, što je minimalno ulaganje, u na primer “Fima Proaktiv”, sada imaju 373,84 dinara. U odnosu na stanje od pre dve godine, zabeležen je pad od 59,53 odsto. Poslednjih godinu dana, međutim, ubeležen je rast od 6,78 odsto.

- Ostalo je 40 odsto vrednosti - objašnjava Vladimir Pavlović.

- Ima prostora za oporavak. Sve berze će se povratiti, samo je pitanje kada će se koja oporaviti. Literatura kaže da je vremenski horizont za akcije investicionih fondova tri do pet godina.

U Srbiji ima 14 otvorenih investicionih fondova. Njih sedam su fondovi rasta vrednosti imovine, četiri su fondovi očuvanja vrednosti imovine, a tri su balansirani fondovi.

Investitori u nešto manje rizične, fondove očuvanja vrednosti, kako pokazuju podaci - na dobitku su. Prinosi su u “plusu” i kod svih na uloženih 1.000 dinara stiže i koji dinar zarade. Većina ih je, doduše, osnovana ove ili polovinom prošle godine, pa su i izbegli prvi krizni udar.

Balansirani

Teorija kaže da balansirani fondovi nose umerenu stopu rizika i umerene prihode. Oni najmanje 85 odsto imovine ulažu u vlasničke i dužničke hartije. Srpska praksa kaže da su pristojno prošli. Od tri, koliko ih je u Srbiji - dva su na dobitku, od čega jedan čak 29 odsto.