Ukupni dug građana po bankarskim kreditima povećan je tokom aprila za 1,5 odsto u odnosu na mart i sada iznosi 429,68 milijardi dinara. Procentualno posmatrano, najveći rast od čak 7,8 odsto zabeležila je kategorija „ostalih“ kredita, među kojima najveći deo čine zajmovi za refinansiranje, za koje građani sada duguju više od 38 milijardi dinara. Sa stopom rasta od 1,4 odsto na drugom mestu nalaze se stambeni krediti, koji nose 237,7 milijardi dinara dugovanja građana, dok je u aprilu znatno manje interesovanje bilo za potrošačkim i gotovinskim kreditima koji su porasli za samo 0,7, odnosno 0,2 procenta. Stanovništvo je jedina kategorija bankarskih klijenata kod koje je ostvaren rast kredita, budući da se ukupan kreditni dug preduzetnika prošlog meseca smanjio za 0,2 procenta, a pravnih lica za čak 2,4 odsto. Ipak, sa 987,2 milijardi dinara, firme i dalje duguju bankama dvostruko više nego građani. Povećano je i kašnjenje u otplati pozajmica sa 9,2 na 9,5 odsto, ponajviše zbog loših rezultata privrede. Učešće docnje pravnih lica poraslo je sa 11,7 na 12,2 odsto, ali su istovremeno preduzetnici smanjili kašnjenje u otplati sa 9,4 na 8,2 odsto, dok je docnja građana ostala na martovskom nivou od 3,3 odsto.
Ukupni dug građana po bankarskim kreditima povećan je tokom aprila za 1,5 odsto u odnosu na mart i sada iznosi 429,68 milijardi dinara, saopštio je juče Kreditni biro.
Procentualno posmatrano, najveći rast od čak 7,8 odsto zabeležila je kategorija „ostalih“ kredita, među kojima najveći deo čine zajmovi za refinansiranje, za koje građani sada duguju više od 38 milijardi dinara.
Sa stopom rasta od 1,4 odsto na drugom mestu nalaze se stambeni krediti, koji nose 237,7 milijardi dinara dugovanja građana, dok je u aprilu znatno manje interesovanje bilo za potrošačkim i gotovinskim kreditima koji su porasli za samo 0,7, odnosno 0,2 procenta.
Stanovništvo je jedina kategorija bankarskih klijenata kod koje je ostvaren rast kredita, budući da se ukupan kreditni dug preduzetnika prošlog meseca smanjio za 0,2 procenta, a pravnih lica za čak 2,4 odsto. Ipak, sa 987,2 milijardi dinara, firme i dalje duguju bankama dvostruko više nego građani.
Povećano je i kašnjenje u otplati pozajmica sa 9,2 na 9,5 odsto, ponajviše zbog loših rezultata privrede. Učešće docnje pravnih lica poraslo je sa 11,7 na 12,2 odsto, ali su istovremeno preduzetnici smanjili kašnjenje u otplati sa 9,4 na 8,2 odsto, dok je docnja građana ostala na martovskom nivou od 3,3 odsto. Tokom aprila zabeležen je i pad broja kreditnih kartica u Srbiji za 3,7 odsto, ali je i pored toga broj kartica u docnji porastao za 3,9 procenta, tako da se sada čak 6,1 odsto iskorišćenog iznosa po karticama ne otplaćuje redovno.
Slična situacije je i u lizingu, gde je broj ugovora opao za 1,9 odsto, ali je broj lizing ugovora čiji korisnici kasne sa otplatom porastao za 3,6 odsto.