Tema - Srbija

Gubitak privrede u 2009. oko milijardu evra

Privreda Srbije u 2009. godini ostvarila je negativan finansijski rezultat od 95,7 milijardi dinara, odnosno od oko milijardu evra, po tadašnjem kursu, objavio je Republički zavod za razvoj.

Kako se navodi, ostvareni gubitak srpskih preduzeća od 373,9 milijardi dinara, odnosno oko četiri milijarde evra, za 34,4 odsto je veći od iskazane dobiti od 278,2 milijarde dinara, odnosno oko 2,9 milijardi evra.

Na kraju 2009. godine u Srbiji je poslovalo 89.658 preduzeća, od čega 88.697 malih i srednjih preduzeća i 961 veliko preduzeće.

U njima je bilo zaposleno ukupno 1.058.039 radnika, i to u malim i srednjim preduzećima 608.353, a u velikim 450.186 radnika.

- Posle dve godine pozitivnih tendencija i povećanja zaposlenosti, u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu smanjen je broj zaposlenih za 59.845 radnika, odnosno 5,4 odsto, a broj preduzeća za 68 ili 0,1 odsto - navodi Republički zavod za razvoj.

Iako su sprovedene strukturne reforme i poslovanje privrednih društava u povoljnijem poslovnom okruženju, uticali na pozitivno finansijsko poslovanje privrede u 2006. i 2007. godini, svetska ekonomska kriza doprinela je nerentabilnom poslovanju preduzeća u 2008, a njene posledice su naročito vidljive u 2009. godini.

Tokom prošle godine velika preduzeća i prerađivačka industrija generisali su najveći deo neto gubitka privrede.

Osnovano je 11 odsto preduzeća manje, a ugašeno 17,2 odsto više preduzeća u poređenju sa 2008. godinom i pogoršan je odnos osnovanih i ugašenih preduzeća - na svako ugašeno osnovana su tri nova preduzeća, naspram četiri u 2008. godini.

U 2009. godini poslovna aktivnost smanjena je za 17 odsto, a povećana je stopa izgubljenog kapitala na 31,6 procenata, prema 27,5 odsto u 2008. godini. Stopa izgubljenog kapitala u prerađivačkoj industriji je 44,7 odsto.

U 22 odsto preduzeća registrovan je gubitak na supstanci, a radi se, uglavnom, o malim i srednjim preduzećima i sektoru trgovine, mada je najveći gubitak registrovan u prerađivačkim gigantima "Ju Es stilu" i HIP Petrohemiji.

Kako je navedeno, blago povećanje produktivnosti rada, uglavnom je rezultat smanjenja broja zaposlenih, a ne dinamičkog rasta bruto dodate vrednosti, a produktivnost je rasla brže od troškova zarada.