Od 1. aprila 2013. godine penzije će se usklađivati svakog aprila sa indeksom potrošačkih cena i procentom rasta bruto domaćeg proizvoda većim od četiri odsto, tako da nema dileme da je nova reforma penzijskog sistema rešila pitanje indeksacija samo u narednih 18 meseci, odnosno do oktobra 2012. godine. Od aprila naredne do oktobra 2012. godine predloženim nacrtom zakona penzije će se usklađivati s indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, svakog 1. oktobra, a svakog 1. aprila dodaje se polovina procenta rasta bruto domaćeg proizvoda iz prethodne godine. Po istoj formuli usklađivaće se i zarade u javnom sektoru, što praktično znači da će penzije pratiti rast zarada u javnom sektoru. Ovakvim usklađivanjem penzija omogućeno je da penzioneri dele ekonomski položaj zaposlenih u javnom sektoru. Imajući to u vidu, u Ministarstvu rada tvrde da nije ni bilo potrebe u novi predlog zakona unositi zaštitnu odredbu prema kojoj penzije ne bi smele da padaju ispod 60 odsto prosečne zarade. Jer, objašnjavaju, koliko budu rasle zarade u javnom sektoru, rašće i penzije.
Od 1. aprila 2013. godine penzije će se usklađivati svakog aprila sa indeksom potrošačkih cena i procentom rasta bruto domaćeg proizvoda većim od četiri odsto, tako da nema dileme da je nova reforma penzijskog sistema rešila pitanje indeksacija samo u narednih 18 meseci, odnosno do oktobra 2012. godine, objašnjavaju za „Politiku” iz Ministarstva rada i socijalne politike.
Od aprila naredne do oktobra 2012. godine predloženim nacrtom zakona penzije će se usklađivati s indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, svakog 1. oktobra, a svakog 1. aprila dodaje se polovina procenta rasta bruto domaćeg proizvoda iz prethodne godine.
Po istoj formuli usklađivaće se i zarade u javnom sektoru, što praktično znači da će penzije pratiti rast zarada u javnom sektoru. Ovakvim usklađivanjem penzija omogućeno je da penzioneri dele ekonomski položaj zaposlenih u javnom sektoru.
Imajući to u vidu, u Ministarstvu rada tvrde da nije ni bilo potrebe u novi predlog zakona unositi zaštitnu odredbu prema kojoj penzije ne bi smele da padaju ispod 60 odsto prosečne zarade. Jer, objašnjavaju, koliko budu rasle zarade u javnom sektoru, rašće i penzije.
Sva predložena rešenja u nacrtu zakona rezultat su analiza ekonomskih efekata, a u cilju dugoročnog uspostavljanja finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja.
Rudari kojima se novim zakonom o penzijskom osiguranju za godinu računa 18 meseci zadržana je pogodnost da se starosna granica može snižavati najviše do 50 godina života, pod uslovom da su na tim radnim mestima efektivno radili najmanje dve trećine radnog staža.
Kada je reč o kategorizaciji invalidskih penzionera, odnosno o tome da je postojeći zakon o radu u koliziji sa zakonom o penzijama, jer jedan priznaje drugu kategoriju invalidnosti, a drugi ne, u resornom ministarstvu ističu da je Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koji se primenjuje od maja prošle godine, utvrđeno da će invalidi moći da ostvaruju određena prava, shodno utvrđenom stepenu invalidnosti, pogotovo imajući u vidu utvrđenu zakonsku obavezu poslodavaca da zapošljavaju invalide.
To znači, kažu u Ministarstvu rada, da preostala radna sposobnost, koja je ranije postojala u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja, sada, samo na drugačiji način postoji u drugom zakonu.
Na taj način, rešiće se problem svih onih osiguranika kojima od 2003. godine nije utvrđivana preostala radna sposobnost.