Tema - Srbija

Kako odbraniti kućni budžet od kursnih razlika

Zvanični srednji kurs evra prema dinaru poslednjih nedelja konstantno jača, što je uticalo na pojavljivanje značajnih razlika u kupovnim i prodajnim kursevima poslovnih banaka i menjačnica.

Ovakva kretanja su uobičajena tokom turbulentnih kretanja u odnosima valuta u Srbiji. Na kraju prošle godine kada je dinar osetno slabio prema evru, razlike između kupovnih i prodajnih kurseva su bile i više od osam dinara. A na kraju prošle nedelje, poslovne banke su kupovale evro od građana po znatno nižim kursevima od zvaničnog srednjeg kursa Narodne banke Srbije, tako da je kupovni kurs pojedinih banaka dostizao minimalnu vrednost i od 101,8 dinara za jedan evro. Sa druge strane, najveći broj banaka je istu valutu prodavao po kursu iznad 107,3 dinara za evro, a pojedine banke su evro prodavale i po 108,3 dinara.

Pitanje koje većinu građana interesuje u ovim periodima je kako se zaštititi od kursnih rizika? Univerzalnog odgovora nema, ali postoji nekoliko preporuka koje mogu delimično da odbrane od neizvesnosti u pogledu raspolaganja novcem u domaćoj valuti. Tim portala Kamatica. com preporučio je nekoliko mera.

1. Izbegavati konverziju valuta u vreme nestabilnog kursa dinara prema evru

U vreme nestabilnosti kursa poslovne banke i menjačnice brane poslovni rezultat i (ponekad ekstraprofita) tako što pomeraju granice kupovnih i prodajnih kurseva više nego što je to uobičajeno. Najčešće su u ovom periodu na gubitku građani koji konvertuju valute, bilo da kupuju ili prodaju strane valute. Iako nije univerzalno pravilo, dobro je izbegavati bilo kakvu vrstu konverzije valuta u periodu značajnijih promena kursa dinara i, ukoliko je to moguće, obaviti je u periodu stabilnijeg kursa.

2. Ukoliko je neophodna konverzija, treba pogledati ponudu više banaka i menjačnica

U vreme nestabilnog kursa značajne su razlike među bankama i menjačnicama i kreću se ovih dana do 3,5 dinara kod prodajnih i oko tri dinara kod kupovnih kurseva u bankama i menjačnicama. Ukoliko nestabilnosti bude i u narednim nedeljama, razlika bi se mogla i povećavati. Tako je, na primer, u vreme značajne depresijacije dinara 2008. godine, razlika između prodajnih kurseva poslovnih banaka i menjačnica dostizala i sedam dinara.

Ove razlike posebno su značajne ukoliko se konvertuju više novca. Ovo pravilo treba primenjivati i u periodima stabilnog kursa, kada se konvertuje veći iznos sredstava.

3. Obratiti pažnju na cene proizvoda koje se kupuju u trgovinama

Kurs i promene cena osnovnih troškova proizvodnje (goriva, električne energije...) bitni su elementi promene cena osnovnih životnih namirnica i ostalih proizvoda koje se kupuju u trgovinama. Dok su cene domaćih proizvoda osetljivije na promene cene energenata, cene proizvoda stranih proizvođača su osetljivije na promenu kursa. Zbog toga u vreme nestabilnog kursa, cene stranih proizvoda se češće menjaju nego cene domaćih proizvoda. Osim toga, ponekad uvoznici ili prodavci preuzimaju na sebe troškove promene kursa kako bi održali konkurentnost, pa se može desiti da u pojedinim trgovinama cene stranih proizvoda ostanu nepromenjene.

Da bi se delimično zaštitili od promene cene proizvoda uzrokovanih nestabilnim kursom, treba pokušati zamenu stranih proizvoda domaćim, koji su manje osetljivi na promene kursa. Istovremeno, preporučuje se provera cene proizvoda u različitim trgovinama pre kupovine, jer su reakcije trgovaca na nove uslove poslovanja različite, što dovodi do osetnih razlika u cenama.

4. Uskladiti štednju u bankama sa ličnim potrebama

Generalno, dinarska štednja nosi značajne prednosti u odnosu na štednju u stranoj valuti – nema oporezivanja, viša kamatna stopa, usklađenost sa stopom inflacije... Ukoliko će štednja biti potrošena za kupovinu robe ili usluga koje su visoko zavisne od kursa, preporučljivo je da bar deo štednje bude u stranoj valuti. To je istovremeno i racionalno, jer nikada nije dobro sva ušteđena sredstva posedovati u jednoj valuti.

S druge strane, uvek je dobro ako se sredstva štednje usklade sa vrstom plaćanja. Na primer, ukoliko se roba ili usluga plaća u dinarima, a sredstva štednje su dominantno u evrima, treba računati da će deo sredstava biti izgubljen na konverziji evra u dinare. Sa dinarskom štednjom, neće biti ovakvih neplaniranih troškova.

5. Refinansirati kredite sa valutnim klauzulama u dinarske

Usklađivanje načina indeksiranja kredita sa valutom u kojoj se prima plata je preporuka koju treba primenjivati nezavisno od kretanja kursa domaće prema stranim valutama. Međutim, u periodima slabljenja vrednosti domaće valute, pojavljuju se mnogi problemi, koji samo pojačavaju vrednost ove preporuke. Svako pomeranje kursa dinara naniže prema stranoj valuti, povećava mesečnu obavezu korisnika kredita prema banci. Jednostavno je izračunati da je depresijacija dinara prema evru od oko 10 odsto u poslednjih par meseci u istom procentu uvećala mesečnu obavezu onih koji su zaduženi kreditima indeksiranim u evrima. Ne samo da mesečna primanja ne prate kretanja kursa, već kurs svojom nestabilnošću često indirektno utiče i na povećanje kamata na kredite indeksirane u stranoj valuti. Ovo se događa jer banke nestabilan kurs posmatraju kao jedan od faktora povećanog rizika poslovanja u Srbiji.

Sve navedene preporuke ne garantuju potpunu zaštitu od kursnih promena, jer one deluju različitim intenzitetom na pojedine segmente domaće ekonomije i često u kombinaciji sa drugim ekonomskim faktorima i rizicima. Ali, sigurno je da će primena ovih preporuka učiniti porodične budžete jačim i otpornijim na promene kursa koje postaju naša svakodnevica.