Tema - Srbija

Koliko je opasna 5G mreža?

Podatke koje 3G mreža prenese za 24 časa, 5G moći će za 3,6 sekundi! Ali, kako će reagovati naš organizam kada u svakoj sekundi 90 milijardi elektromagnetnih talasa udara u naša tela, najviše u glavu? Evo šta o tome kažu profesori informatike i medicine.

Tehnološki napredak se ne može zaustaviti, ali postavlja se pitanje kome je potrebna tolika brzina.

„Prvo moramo da znamo da ne koristimo samo mobilne telefone sa tom tehnologijom, nego imamo seriju uređaja koji se zovu internet stvari (Internet of Things) i trenutna je procena da tih uređaja ima između 50 i 100 milijardi. Na svakog čoveka dolazi 20 tih uređaja, a mi ih kupujemo preko Alibabe i Ali ekspresa, plus profesionalni uređaji. Ti uređaji imaju određene zadatke, neki se koriste za prikupljanje meteo-podataka, neki za podatake iz video-nadzora“, objašnjava Petar Kočović sa Računarskog fakulteta.

Prema njegovim rečima, takva tehnologija se koristi i u profesionalne i amaterske svrhe.

„Ide cela generacija autonomnih vozila, vozila bez vozača. Da ne bi otišli u njivu ili se sudarili sa drugim automobilom, moraju da koriste signal sa 5G mreže jer ova brzina omogućava da se reaguje u deliću sekunde“, objašnjava Kočović.

Tehnologije 2G, 3G i 4G su u domenu radijus spektra, ističe Kočović, a 5G mreže su u prvom sledećem domenu, to je mikrotalasni spektar, a sa tim spektrom već postoje negativna iskustva.

„Mikrotalasni spektar daje veće frekvence, veću snagu i veće brzine. Ići će se do 20 gigabita u sekundi prenosa podataka, a trenutno preko kablova imamo samo deset gigabita u sekundi, za 5G teoretski, i zato nam je potrebno da možemo u što kraćem periodu reagujemo u nekim aplikacijama“, navodi Kočović.

Neki 5G mrežu već nazvaju „mrežom smrti“. Međutim, endokrinolog Zoran Radovanović ističe da nisu sva zračenja ista i da ima dosta preterivanja kada je reč o zračenju.

„Svaki 50. rak u svetu izazvan je zračenjem, ali to je prevashodno sunčevo zračenje, UV zraci i radon iz tla. Važni su ti jonizujući zraci koji razbijaju hemijske veze. Ovo su talasi izuzetno niske učestalosti, frekvencije, a time i male snage", kaže Radovanović.

Problem je u tome što kada se pojavi neka nova tehnologija, navodi Radovanović, moramo pratiti efekte pa tek onda konstatovati da je nešto štetno.

„Postoji mogućnost da u epruveti, u hemijskoj laboratoriji nešto upoređujete, ispitujete. Možete na životinjama, ali one žive kratko pa doze moraju da budu ogromne. Ono što je osnovno su epidemiološka istraživanja – mi pustimo da ljudi budu izloženi", rekao je Radovanović.

Prema njegovim rečima, u istoriji se nije desilo da dođe do nekog velikog tehnološkog otkrića a da ono nije korišćeno.

Tek nekoliko decenija nakon upotrebe radioaktivnosti za utvrđivanje da li je kost polomljena, ustanovljeno je da su britanski radiolozi imali 70 puta veći rizik da dobiju leukemiju od ostalih doktora.

„Do sada su ispitivani radio-talasi i stav je najautoritativnijih međunarodnih organizacija da postoji mogućnost da, to jest od mobilnih telefona usled zagrevanja, ne može da se isključi opasnost od raka. Stav je da su mogući kancerogeni efekti, nisu sigurno, niti verovatno, ali ne može da se isključi. Da je efekat veći, do sada bi se to otkrilo“, objasnio je dr Radovanović.

Razultati su nekonzistentni i u velikim, impresivnim studijama. Analiza se radi sekvencijalno, a do sada nije pokazano da mobilni telefoni imaju kancerogeni efekat.

Međutim, pametni ljudi će, ističe ovaj endokrinolog, u slučaju dužih razgovora koristiti klasičan telefon, da odmaknu malo aparat ili još bolje da koriste slušalice da bi taj minimalni rizik još više smanjili.