Tema - Srbija

Konsultantske veze funkcionera

U poslednjih osam godina Agencija za privatizaciju je isplatila četiri milijarde dinara budžetskog novca raznim konsultantskim i revizorskim kućama.

Za to vreme sa Agencijom su sarađivale 43 ovakve firme, a četvrtina ukupne sume otišla je u svega četiri koje su osnovali, u njima radili ili i dalje rade bivši i sadašnji državni funkcioneri, po pravilu tesno povezani sa procesom privatizacije u Srbiji.

Konsultantske kuće „Ces Mekon“, „Citadel“, „Dilojt“ i Ekonomski institut često su sa Agencijom sarađivali na atraktivnim i posebno vrednim privatizacijama. Osim toga, ove kuće često su delile kadrove i to po pravilu one s jakim političkim vezama. Upravo je Ekonomski institut, pionir u pružanju konsultantskih usluga na srpskom tržištu, poslužio kao rasadnik tih kadrova.

U njemu su prve profesionalne korake napravili mnogi državni funkcioneri, koji su bili i direktori ili saradnici konsultantskih kuća – aktuelni premijer Mirko Cvetković, bivši ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović, savetnik premijera Jurij Bajec, državni sekretar u ministarstvu za ekonomiju Nebojša Ćirić…

Dugogodišnji direktor i jedan od današnjih vlasnika Instituta, Danko Đunić, devedesetih je bio potpredsednik i ministar u saveznoj vladi zadužen za ekonomske odnose sa inostranstvom. Kasnije je Đunić preko Instituta postao suosnivač beogradske filijale revizorske firme „Dilojt i Tuš“, koja je mnogima bila prelazna stanica od Instituta ka državnim funkcijama.

Tako su u „Dilojtu“ osim Đunića radili prvi ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitić, državni sekretar Nebojša Ćirić i drugi.

Posebno je zanimljiv Vlahovićev profesionalni put. Kao i ostali, i on je iz Instituta stigao u „Dilojt“, 1992, godine, gde je postao partner i direktor za Jugoslaviju, tek da bi sa demokratskim promenama 2001. godine postao privatizacioni ministar i na toj funkciji ostao sve do 2004. To su ujedno i bile zlatne godine za „Dilojt i Tuš“. Radili su na dokapitalizaciji „Imleka“, proceni „Sartida“, „Hemofarma“… Zanimljivo je da je u trenucima dok je „Dilojt i Tuš“ radio procenu „Hemofarma“ u Upravnom odboru ovog preduzeća sedeo Đunić.

U periodu ministrovanja, koje je teklo uporedo sa usponom „Dilojta“, Vlahović u toj revizorskoj kući nije imao nikakvu zvaničnu funkciju. Danas je, međutim, v.d. direktora Ekonomskog instituta, a zajedno sa Đunićem ima firmu „Eki investment“ koja se bavi povereničkim i investicionim fondovima.

Za vreme Vlahovićevog ministrovanja nije loše prošao ni Ekonomski institut. Upravo na samom isteku njegovog mandata, 2004. godine, Institut je zaradio više od 26,5 miliona dinara – najviše u proteklih osam godina.

Za razliku od Instituta koji u 2009. nije dobio ni jedan posao preko Agencije, „Dilojt“  je i danas jedan od važnijih partnera Agencije. Samo u 2008. godini od nje je naplatio nešto više od 78 miliona dinara, u 2009. oko 56 miliona, a među svežim saradnjama je i procena vrednosti kompanije „NIS“.

Zanimljivo je i da je u vreme dok je Vlahović bio ministar, direktor Agencije za privatizaciju bio današnji premijer Mirko Cvetković (2002-2004). U to vreme je privatizovan najveći broj preduzeća. I sam Cvetković je takođe kadar Ekonomskog instituta, iz koga je prešao konsultantsku kuću „Ces Mekon“.

Za deset privatizacionih godina ova kuća je ostvarila drugi najveći pazar posredstvom Agencije (više od pola milijarde dinara). Tačnije ova konsultantska firma najviše novca je zaradila upravo 2003, odnosno u vreme kada je Cvetković uporedo sa funkcijom izvršnog direktora „Ces Mekona“ bio i direktor Agencije za privatizaciju.

U to vreme „Ces Mekon“ je radio na privatizacijama beogradskog „Semena“ i „Veterinarskog zavoda Zemun“. Obe privatizacije ocenjene su kao sumnjive, a Savet za borbu protiv korupcije je ukazivao na sukob interesa u slučaju veterinarskog zavoda upravo zbog tadašnjih nespojivih funkcija današnjeg premijera.

Inače, osnivač firme „Ces Mekon“ je Zvonimir Nikezić dugogodišnji saradnik Mirka Cvetkovića, čiji je sin Dušan prvo bio Cvetkovićev zamenik u Agenciji za privatizaciju, a danas i njegov savetnik na funkciji premijera.

Zanimljivo je da je i nekoliko Cvetkovićevih sadašnjih saradnika takođe radilo u „Ces Mekonu“ i drugim konsultantskim kućama. To su Milojko Arsić i Boško Živković članovi ekonomskog tima premijera, dok je njegov savetnik Jurij Bajec, aktuelni član UO Ekonomskog instituta.

Centar za istraživačko novinarstvo NUNS otkrio je i objavio da je premijer Cvetković imao i zajedničku konsultantsku firmu „BRG.doo“ s bugarskim ekonomistom Vladimirom Tamuburkovskim, koji je u Makedoniji osuđen na više od deset godina zatvora za ekonomski kriminal. Osim toga, njih dvojica su zajedno predstavljali „Ces Mekon“ u poslu s Agencijom za privatizaciju.

Kao i Dilojt, i „Ces Mekon“ je radio važne privatizacije poput „Telekoma Srbije“, „Knjaza Miloša“, „Frikoma“, Pivare Čelarevo, „Mlekare Šabac“, „Trajala“, „Beograd filma“.

I direktori konsultantske kuće „Citadel“, baš kao i u slučaju prethodnih, mogu se pohvaliti državnim funkcijama koje su obavljali. Mada to nije nezakonito, u „Citadelu“ radi Dragan Matović koji je prethodno radio u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj i Agenciji za privatizaciju, kao i Marina Maržik, bivša direktorka sektora za pravno operativne poslove Agencije za privatizaciju.

Po podacima sa sajta „Citadela“ koji datiraju iz 2004. godine, jedan od direktora je bio i Goran Mrđa, bivši izvršni direktor Agencije za privatizaciju, protiv kojeg je Savet za borbu protiv korupcije podneo krivičnu prijavu zbog učešća u sumnjivom preuzimanju akcija „Luke Beograd“.

„Citadel“ je, između ostalog, učestvovao u privatizacijama Duvanske industrije Niš i Duvanske industrije Vranje kao konsultant Agencije za privatizaciju. Kad se prodavao „Mobi 063“ savetovali su Vladu Srbije, a Agenciju za osiguranje depozita savetovali su prilikom prodaje Vojvođanske, Panonske i Niške banke. Takođe, „Citadel“ je bio savetnik Vlade Srbije u restrukturiranju „Geneks grupe“ i „Simpo holdinga“, ali i još neprodatih Jat ervejza i Panonskih elektrana.