Tema - Srbija

Krediti za refinansiranje najtraženiji

Građani Srbije sve teže otplaćuju već uzete kredite i sve ređe se odlučuju na preuzimanje novih obaveza, pokazuju podaci Kreditnog biroa za prošli mesec.

Od početka godine krediti za refinansiranje su zabeležili rast od čak 24 odsto, dok su stambeni krediti imali mnogo skromniji rast od samo 11 procenata. Stručnjaci ocenjuju da ovakvi pokazatelji jasno govore o neizvesnosti građana po pitanju njihovih budućih primanja i o sve težoj finansijskoj situaciji u zemlji.

Kada se rezultati za maj uporede sa aprilom, uticaj krize na ponašanje građana postaje još očigledniji. Stambeni krediti su prošlog meseca imali gotovo neprimetan rast od 1,7 odsto u odnosu na mesec dana ranije, dok su istovremeno krediti za refinansiranje opet zabeležili snažan skok od 4,6 procenata.

Predsednik Izvršnog odbora AIK banke Ljubiša Jovanović smatra da ti podaci ukazuju na to da kriza ulazi u ozbiljniju fazu i da korisnici ne mogu da vraćaju kredite, zbog čega uzimaju zajmove za refinansiranje.

- Zbog takvih poteškoća građani sve teže ulaze u nova zaduženja, već samo postojeće kredite prebacuju iz banke u banku. U građevinskom sektoru gradnja je sada praktično stala, a tržište nekretnina maltene ne funkcioniše. Za to je delom kriv i novi zakon o planiranju i izgradnji koji je napravio velike probleme oko dobijanja dozvola. Ako bi se građevinski sektor otkočio to bi povuklo i mnoge druge grane privrede, zbog čega Vlada i banke upravo i preduzimaju mnoge mere kako bi pomogli sektor nekretnina. Međutim, u pitanju su tek inicijalni koraci, tako da još nema većih rezultata - objašnjava Jovanović za Danas.

Član Uprave Komercijalne banke Goran Milićević ima slično viđenje, ističući da je sa ekonomskim problemima u okruženju i rastom neizvesnosti došlo i do povećanja opreznosti građana prilikom svih vrsta zaduživanja i da očekuje da takva situacija bude prisutna i u nastavku ove godine.

- Stambeni krediti su najozbiljniji vid zaduživanja stanovništva i zbog svoje dugoročnosti sadrže najveći stepen neizvesnosti oko mogućnosti otplate. Zbog toga nije iznenađujuća stagnacija u sektoru stambenih kredita, kao ni to što urgentni krediti, poput zajmova preduzećima za likvidnost ili kredita za refinansiranje, koji zapravo predstavljaju peglanje postojećih obaveza, beleže rast - kaže Milićević.

Ipak, ima i izuzetaka, pa tako u Unikredit banci kažu da tražnja konstantno raste otkako su marta ove godine u ponudu pored standardnih stambenih kredita, uveli i subvencionisane kredite i kredite za kupovinu stana u objektima čiju izgradnju finansira njihova banka. Ali i kod ove banke tražnja za kreditima za refinansiranje je takođe u blagom porastu, „s tim što je veoma interesantan podatak da se klijenti naše banke češće opredeljuju da svoje obaveze refinansiraju čistim dinarskim kreditima, nego indeksiranim kreditima“.

- Naime, klijenti se u poslednjem periodu najčešće opredeljuju za nove dinarske keš kredite kod kojih imaju mogućnost da izaberu ili kredit sa varijabilnom kamatnom stopom ili kredit sa fiksnom kamatnom stopom u prve dve godine otplate - naglašavaju u Unikredit banci.