Tema - Srbija

Kriza usporila rast banaka

Ukupna aktiva domaćih banaka na kraju prvog polugođa tekuće godine iznosila je 2.343,15 milijardi dinara, odnosno 23,5 milijardi evra, saopštila je Narodna banka Srbije.

U poslednjih dvanaest meseci, aktiva domaćeg bankarskog sistema porasla je nominalno oko 26 procenata, dok je realan rast, kada se ukalkuliše slabljenje domaće valute, bio skoro 15 procenata.

Iza ovih odličnih podataka kriju se i mnogi problemi s kojima se prvi put od otpočinjanja tranzicije susreo domaći bankarski sistem. Povećan je broj plasmana koji su ušli u zonu teško naplativih, te su otpisi i rezervisanja znatno ugrozili krajnji rezultat banaka. Posledično, banke su, za razliku od ranijih godina, postale mnogo opreznije te su se uglavnom zadržale na postojećoj bazi klijenata sa što je moguće većom orijentacijom na sigurne poslove, kao što su oni s državom. U prvoj polovini ove godine i slabljenje dinara bio je jedan od većih problema banaka što je u velikoj meri uticalo na rashodnu stranu njihovih bilansa uspeha.

Kako se na početku krize i nagoveštavalo, velike banke su se znatno lakše snašle u otežanim uslovima poslovanja, dok je manjim bankarskim ustanovama kao rešenje dugoročnog opstanka jedino ostala alternativa međusobnog spajanja ili pronalaženja strateškog partnera.

I u prvih šest meseci, deset najvećih banaka po aktivi zauzima skoro 70 odsto tržišta i ovaj podatak najbolje pokazuje koliko prostora imaju preostale 24 banke koje posluju na domaćem tržištu. Banka Inteza je ostala lider i nakon objavljenih poslovnih podataka za drugi kvartal dodatno učvrstivši svoju poziciju osvajanjem 14,2 odsto tržišta. Mereno po visini aktive, drugu poziciju je zauzela Komercijalna banka, uz veliki rast aktive, ali zahvaljujući pre svega zatvorenoj dokapitalizaciji od strane međunarodnih finansijskih institucija okončanoj početkom tekuće godine. Treća banka po visini aktive je austrijski Rajfajzen sa udelom na tržištu od 8,6 procenata ali uz prilično konzervativno vođenje poslovnih aktivnosti nekada vodeće banke na tržištu. Naime, u odnosu na prvih šest meseci protekle godine, Rajfajzen je povećao plasmane tek za osam procenata (realni pad od oko tri-četiri odsto) uprkos činjenici da su u istom periodu depoziti ove banke porasli skoro za trećinu. Među bankama koje su pogoršale položaj na domaćem tržištu su svakako i grčke banke EFG i Vojvođanska koje su zabeležile pad aktive posmatrano čak i u nominalnom iznosu (4,5 i 3,2 odsto, respektivno). Najveću ekspanziju zabeležio je Unikredit, koji je, prvi put otkad posluje u Srbiji, zauzeo četvrtu poziciju na tržištu sa udelom od 6,6 procenata i zavidnom stopom rasta od početka godine od 13,7 procenata.

Zaustavljanje ekspanzije bankarskog sistema odrazilo se i na profite banaka ali svakako ne u tolikoj meri kao što je to slučaj u realnom sektoru. I po pitanju krajnjeg rezultata, kriza je ostavila veće posledice na manje banke, dok je gro dobiti skoncentrisan u većim bankarskim ustanovama. I po kriterijumu dobiti merene apsolutnim iznosom, lider tržišta je Banka Inteza koja je zabeležila bruto dobitak u prva dva kvartala od 3,96 milijardi dinara što je skoro za četvrtinu više u odnosu na isti period protekle godine, mereno u nominalnim okvirima. Druga na listi je niška AIK banka, najveća bankarska ustanova na Beogradskoj berzi, koja je zabeležila bruto dobit od 2,8 milijardi dinara dok prema prinosu na kapital i aktivu predstavlja ubedljivo najefikasniju domaću finansijsku instituciju. Znatan napredak u pogledu krajnjeg rezultata napravio je Unikredit sa dobitkom od 1,9 milijardi dinara, dok je Rajfajzen smanjio dobit za 22 procenta na 1,5 milijardi dinara. Od banaka sa velikom aktivom gubitke su iskazali Vojvođanska i Alfa banka, dok je znatan pad dobiti zabeležila austrijska Hipo banka. Veliki broj sitnijih banaka, gledano po visini aktive, ostvario je negativan finansijski rezultat ili skroman plus što svakako najbolje govori o nelagodnom položaju u kojem se ove finansijske ustanove nalaze.

Uprkos činjenici da je finansijska kriza usporila proces konsolidacije domaćeg bankarskog tržišta, izvesno je da će se on nastaviti i u narednom periodu. U poslednjih godinu dana, kragujevačka Kredi banka je slamku spasa pronašla u slovenačkoj NKB Maribor dok je pančevačka Privredna banka odlukom državnih zvaničnika pripojena Poštanskoj štedionici u procesu koji je pri samom kraju. Ovakvi i slični poslovni aranžmani verovatno će biti nastavljeni i u narednom periodu dok će njihova brzina zavisiti od stabilizacije svetskog finansijskog sistema ali i atraktivnosti poslovnog ambijenta koji nudi domaće finansijsko tržište.