Tema - Srbija

Manjak jabuka na pijacama

Na jednom od najvećih svetskih sajmova jabuka u Italiji proizvođači, izvoznici i stručnjaci nedavno su govorili o izazovima sa kojim se suočavaju proizvođači.

Kako je preneo „Istrufrut”, prema podacima Svetske asocijacije proizvođača jabuka i krušaka, ovogodišnja berba u državama Evropske unije specifična je po manjku jabuka na pijacama i svežeg voća i u preradi. Pad proizvodnje u odnosu na 2023. zabeležen je kod dve osnove sorte: „gale” i „zlatnog delišesa” i to za 10, odnosno 11 odsto.

Istovremeno, „crveni delišes” rodio je za petinu bolje nego godinu dana ranije, dok su prinosi novih sorti dobri, ali jednaki prošlogodišnjim. Zajednički zaključak stručnjaka i proizvođača jeste da su uzrok sveukupnog pada prinosa loši vremenski uslovi koji su pratili proizvodnju jabuka. Posebno prolećni mraz koji je zahvatio veći deo Evrope. Prema podacima od prošlog meseca, godišnje zalihe jabuka manje su u mnogim zemljama – što ukazuje na niže prinose – osim u Italiji, Španiji i Švajcarskoj. Njihove rezerve su u poređenju sa prethodnom godinom uvećane. Francuska je imala smanjenje proizvodnje za tri odsto. Južni Tirol, kao sinonim kvalitetnih zasada, beleži standardno dobre rezultate. Evropski izvoz u Južnu Ameriku takođe, uprkos logističkim problemima zbog geopolitičke situacije. Kako se moglo čuti, iako maloprodajne cene možda rastu, proizvođači se bore da pokriju troškove.

Dominik Voznijak, predstavnik uzgajivača jabuka, govorio je o Poljskoj, koja je najveći proizvođač u EU. Izazovi sa kojima se Poljaci suočavaju slični su kao i kod ostalih. Potvrdio je da je prinos smanjen, a preporučio je sprovođenje strategije diversifikacije zajedno sa nacionalnim promotivnim kampanjama za stimulisanje potrošnje.

Profesor Zoran Keserović s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je u Srbiji prinos malo manji u odnosu na 2023. godinu. Ali imamo pad u odnosu na raniju proizvodnju, i to za oko 130.000 tona u odnosu na nekadašnji prosek.

Proizvođači se, kako kaže, suočavaju s rastom troškova proizvodnje, koji su nekada bili od 12 do 19 evrocenti po kilogramu, a sada su 25 evrocenti i više. Porasle su i dnevnice za berače, što sve ukupno smanjuje prihode.

Kada je reč o sortimentu, on smatra da Srbija mora da se okrene sortama „zlatni delišes”, „greni smit” i „gala”, kao i da „ajdared” treba da zadrži svoje mesto. Prema njegovom mišljenju, sa „crvenim delišesom” treba da završimo, jer ova sorta definitivno ima problema sa izmrzavanjem i otpadanjem plodova.