Monetarne vlasti odlučne su da uvedu jasnije dužničko-poverilačke odnose i spreče širenje nelikvidnosti. Zbog sve teže naplate kredita, banke se okreću menicama kao sredstvu obezbeđenja. Od kraja marta od 12.800 preduzeća koja su više od tri godine u blokadi, pa do početka septembra, u Srbiji je iz sudskog registra brisano 5.240 firmi. To je rezultat odlučnosti monetarnih vlasti da se uvedu jasniji dužničko poverilački odnosi i spreči širenje nelikvidnosti. Zbog sve teže naplate kredita, banke se okreću menicama kao sredstvu obezbeđenja. Pre nekoliko godina dokaz najvećeg prijateljstva bila je spremnost da vam neko bude jemac za kredit. Finansijska kriza pokazala je koliko je menica važan instrument za garantovanje kredita. Banke su do prvog septembra pokrenule prinudnu naplatu od preduzeća i građana vrednu 144,5 milijarde dinara. Od te sume čak 57 milijardi dinara namiriće žiranti.
Monetarne vlasti odlučne su da uvedu jasnije dužničko-poverilačke odnose i spreče širenje nelikvidnosti. Zbog sve teže naplate kredita, banke se okreću menicama kao sredstvu obezbeđenja.
Od kraja marta od 12.800 preduzeća koja su više od tri godine u blokadi, pa do početka septembra, u Srbiji je iz sudskog registra brisano 5.240 firmi.
To je rezultat odlučnosti monetarnih vlasti da se uvedu jasniji dužničko poverilački odnosi i spreči širenje nelikvidnosti. Zbog sve teže naplate kredita, banke se okreću menicama kao sredstvu obezbeđenja.
Pre nekoliko godina dokaz najvećeg prijateljstva bila je spremnost da vam neko bude jemac za kredit.
Finansijska kriza pokazala je koliko je menica važan instrument za garantovanje kredita. Banke su do prvog septembra pokrenule prinudnu naplatu od preduzeća i građana vrednu 144,5 milijarde dinara. Od te sume čak 57 milijardi dinara namiriće žiranti.
Šef prinudne naplate NBS Ranko Aleksić rekao je da je na predlog Narodne banke, a u razgovorima sa MMF-om, uvršten predlog i izmena zakona o platnom prometu i obaveza uvođenja registra menica, što će biti ugrađeno u zakon do kraja godine.
Za teškoće u naplati i rast loših kredita krive su i neke banke zbog nesavesnih veštaka koji procenjuju imovinu kojom se garantuje povraćaj novca. Banke se zato teško odlučuju za pokretanje stečaja, ali zato sa povećanom pažnjom odobravaju pozajmice.
"Kao i kod hipoteke mora se voditi politika uzimanja kvalitetnih menica. Takođe, uzimamo i veštake na tenderu", rekao je direktor u Komercijalnoj banci Goran Milićević.
Iako je na blokiranim računima 241 milijarada dinara, a u tom začaranom krugu neplaćanja udeo ima i država, u Ministarstvu finansija tvrde da to nije tako.
"Mi smo često insistirali rekli i hajte da vidimo koliko i kome država duguje da bi videli da zapravo ne duguje država iz budžeta već da duguju i klokalne samouprave javna i komunalna preduzeća", rekao je državni sekretar Minisatrstva finansija Slobodan Ilić.
Od naredne gdodine sva preduzeća koja su u blokadi duže od dve godine ići će u stečaj automatski, a od 2012. godine ako su firme u blokadi 12 meseci završiće u stečaju.