Samo šest banaka je u poslednjih mesec dana, otkako je Narodna banka Srbije usvojila olakšice za građane koji se zadužuju, odlučilo i da ih primeni. Ostale banke još “stvaraju tehničke uslove”, ali pre bi se reklo da vagaju kakvom se riziku izlažu. Naime, banke treba da povećaju limite za opterećenje plate ratom kredita sa 30 na 40 odsto, odnosno za one koji imaju stambene zajmove sa 50 na 60 odsto. Zatim, treba da ukinu tretman dozvoljenog minusa kao zajma, i žiranata kao da su dužnicu za pozajmice za koje su samo jemci.Najveći broj građana najviše iščekuje da prekoračenje po tekućem računu bude dostupno za sve korisnike kredita, jer su mnogi izgubili mogućnost da ga koriste pošto su im rate zajmova, zbog skoka deviznog kursa, premašile 30 odsto zarade. Dozvoljeni minus, i pored visoke kamate koju ima, koristi najveći broj građana. Banke, inače, da podsetimo, nemaju obavezu da primenjujum preporuke NBS o olakšicama za građane, već to mogu da učine ukoliko procene da im to neće ugroziti poslovanje, odnosno da rizik naplate nije veliki.
Samo šest banaka je u poslednjih mesec dana, otkako je Narodna banka Srbije usvojila olakšice za građane koji se zadužuju, odlučilo i da ih primeni.
Ostale banke još “stvaraju tehničke uslove”, ali pre bi se reklo da vagaju kakvom se riziku izlažu. Naime, banke treba da povećaju limite za opterećenje plate ratom kredita sa 30 na 40 odsto, odnosno za one koji imaju stambene zajmove sa 50 na 60 odsto.
Zatim, treba da ukinu tretman dozvoljenog minusa kao zajma, i žiranata kao da su dužnicu za pozajmice za koje su samo jemci.
Najveći broj građana najviše iščekuje da prekoračenje po tekućem računu bude dostupno za sve korisnike kredita, jer su mnogi izgubili mogućnost da ga koriste pošto su im rate zajmova, zbog skoka deviznog kursa, premašile 30 odsto zarade. Dozvoljeni minus, i pored visoke kamate koju ima, koristi najveći broj građana.
Banke, inače, da podsetimo, nemaju obavezu da primenjuju preporuke NBS o olakšicama za građane, već to mogu da učine ukoliko procene da im to neće ugroziti poslovanje, odnosno da rizik naplate nije veliki. S jedne strane dozvoljeni minus im donosi dobru zaradu, jer su kamate od 27 do 37 odsto godišnje, a sa druge, plaše se da neće naplatiti svoje plasmane.
Takođe, banke više ne povećavaju limit za pozajmicu po tekućem računu (koji, inače, odobravaju u visini jedne zarade)ukoliko se klijentu poveća plata. Naime, po automatizmu reaguju ako utvrde da mu je zarada smanjena. Onda ga samo obaveštavaju da mu je zbog manjih prihoda po tekućem računu pozajmica umanjena,a ukoliko dođe do povećanja zarade, potrebna je procedura za podizanje limita. To znači da mora da podnese zahtev kao da prvi put uzima dozvoljeni minus, odnosno da priloži potvrdu o visini primanja, iako banka ima uvid u to koliko zarađuje, zatim da uplati za izveštaj Kreditnog biroa 205 dinara i, ako mu ukupne obaveze prema bankama ne prelaze 30 odsto, može da dobije novu, veću pozajmicu.
Najveći broj banaka dozvoljeni minus odobrava na godinu dana, i u tom periodu klijent bi trebalo da ga koristi bez izmena. Ali, ima banaka koje proveravaju tekuće račune svaka tri meseca i usklađuju pozajmicu, ali samo ako je prihod na računu opao. Kažu da to čine zbog rizika kome su izlažu, ukoliko klijentu padne zarada. Koliko je to pošteno, banke treba same da procene.
Kazna
Ukoliko klijent uđe u nedozvoljeni minus, banka ga za taj propust kažnjava sa mesečnom kamatom koja iznosi i do šest odsto. Uz to, ukoliko ne izmiri obaveze po pozajmici po tekućem računu u roku koji je predviđen ugovorom, narednih godinu dana ne može da koriste dozvoljeni minus. Prema poslednjim podacima Kreditnog biroa, u Srbiji 4,2 miliona građana ima 6,2 miliona tekućih računa, a iznos dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu iznosi 31,2 milijarde dinara.