Tema - Srbija

Moguće spajanje grčkih banaka i u Srbiji

Kriza javnog duga koja je zahvatila Grčku i poljuljala poverenje investitora u njen finansijski sistem, odrazila se i na vodeće banke u toj zemlji, koje će tokom ove i naredne nedelje objaviti rezultate za drugi kvartal i koji će prema očekivanjima analitičara pokazati pad profita od preko 60 odsto.

Zbog toga, grčki političari povećavaju pritisak na četiri najveće tamošnje banke, Nacionalnu banku Grčke, EFG Eurobanku, Alfa banku i Pireus, koje sve posluju i u Srbiji, da se ujedine kako bi time ojačale svoju poziciju, smanjile troškove i povećale sebi pristup kapitalu. Iako konačna odluka o integraciji ovih banaka još nije doneta, činjenica je da bi se njihovo spajanje sigurno odrazilo i na poslovanje na našem tržištu.

Kao jedan od razloga za spajanje banaka u Grčkoj navode smanjenje troškova, što između ostalog znači i konsolidaciju prodajne mreže, odnosno verovatno smanjenje broja zaposlenih. Za građane Srbije to bi mogla da bude jedna od najočiglednijih posledica spajanja. Međutim, iako su u na nivou grupacija ove banke imale vrlo loš kvartal, njihovo poslovanje u Srbiji ove godine je mnogo bolje nego prethodne. Prema podacima Narodne banke, Alfa banka je u prvih šest meseci ove godine zabeležila gubitak od 540 miliona dinara, što je znatno bolje nego u istom periodu prošle godine kada je izgubila 1,8 milijardi dinara. Pireus banka je iz minusa od 376 miliona, prešla u plus od 553 miliona dinara, dok je najsnažnija grčka banka u Srbiji EFG Eurobanka povećala neto dobit sa 820 miliona na jednu milijardu dinara. Samo je Vojvođanska banka, u vlasništvu Nacionalne banke Grčke, zabeležila silazni trend, pošto joj se dobit iz prve polovine prošle godine od 520 miliona sada pretvorila u gubitak od 344 miliona dinara.

Kako poručuju u Narodnoj banci Srbije, grčke banke koje posluju na našem tržištu su potpuno bezbedne, a sigurnost štednje građana garantuje i država zbog čega njihovi klijenti ne bi trebalo da budu zabrinuti zbog događaja u Grčkoj. Formalno posmatrano, sve banke u Srbiji su zasebna pravna lica, što znači da eventualna propast banke u Grčkoj ne bi trebalo automatski da povuče i njenu propast u Srbiji. S druge strane, činjenica je da je grčkim bankama najviše stalo da opstanu na matičnom tržištu, što znači da bi u slučaju veće opasnosti po grupaciju, verovatno prvo stradali ogranci u drugim zemljama, iz kojih bi matica izvlačila kapital i smanjivala nivo kreditiranja, kako bi skupila dovoljno kapitala za odbranu „kod kuće“. Ali, čak i u ovakvom scenariju, teško je zamisliti da bi depoziti građana i privrede mogli da budu ugroženi.

Kako se pominje, jedan od razloga za ujedinjenje najsnažnijih grčkih banaka je i to što bi se time mogla preduprediti opasnost od toga da neka od njih postane plen inostranog preuzimanja, što grčka vlada sigurno ne bi želela. Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu i guverner Banke Grčke Jorgos Provopulos naročito su aktivni u pozivanju „velike četvorke“ na ujedinjenje. Spekulacije o integracijama dodatno povećane nakon što je Pireus banka prošlog meseca ponudila da kupi vladine udele u Helenik postbanci i u Poljoprivrednoj banci Grčke, jedinoj grčkoj banci koja nije položila stres-test Evropske unije.

Posle pojave informacija o mogućem spajanju, vrednost akcija najveće banke na peloponeskom poluostrvu, Nacionalne banke Grčke, povećana je 16 odsto od kraja juna. Akcije Eurobanke porasle su 44 odsto, Alfa banke 37, a Pireus banke 26 procenata, što dovoljno govori o tome da investitori povoljno gledaju na eventualnu integraciju.