Tema - Srbija

Namirnice skupe i uoči novogodišnjih praznika

Najviše problema izgleda ima u korpi i nabavci osnovnih životnih namirnica. Iako statistika pokazuje da su cene proizvoda i usluga lične potrošnje u oktobru 2024. godine, u odnosu na mesec dana ranije, u proseku bile više za 0,6 odsto, a u poređenju sa istim periodom prošle godine za 4,5 odsto, mnogima se čini da su ona u korpi još veća. To je možda razlog što su Udruženi sindikati Srbije „Sloga” zatražili hitan izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije o napretku postupka pokrenutog 10. oktobra protiv četiri velika trgovinska lanca, koja su se, kako se pretpostavlja, dogovarala oko cena na tržištu.

– Ovaj zahtev smatramo izuzetno hitnim i važnim, posebno u svetlu značajnog povećanja cena osnovnih životnih namirnica uoči novogodišnjih i božićnih praznika. Umesto sniženja, kako je to uobičajeno u Evropskoj uniji (EU) i okruženju, suočavamo se sa neopravdanim poskupljenjima koja direktno pogađaju standard većine građana – saopštili su sindikati „Sloga”.

Naveli su da građani, koji već trpe konstantan inflatorni pritisak i plaćaju najskuplje osnovne životne namirnice u Evropi i okruženju, imaju pravo da znaju dokle se stiglo sa ovim postupkom i zašto konkretne mere nisu preduzete.

„Pozivamo novu ministarku spoljne i unutrašnje trgovine Jagodu Lazarević da se po preuzimanju tog resora, ili samo ministarstvo odmah i hitno obrati javnosti i pruži detaljne informacije o ovom slučaju”, naveli su. Sindikati „Sloga” zahtevaju „od nadležnih organa da izvrše sveobuhvatnu kontrolu svih trgovinskih lanaca u zemlji”.

Žarko Veselinović, predsednik „Sloge”, kaže za „Politiku” da su poskupljenja već „pojela” povišice i da je to utisak većine zaposlenih u Srbiji, posebno onih na minimalcu i radnika koji primaju medijalnu zaradu, a takvih je najviše.

– Većina trgovinskih lanaca koji posluju u Srbiji imaju svoje objekte i u drugim zemljama, a cene su mnogo niže nego kod nas. To nam govori da je reč o visokim maržama koje primenjuju ovde i zato tražimo reakciju države – kaže Veselinović.

Inače su velika trgovačka četvorka, „Delez”, „Merkator S”, „Dis” i „Univereksport”, trenutno pod lupom antimonopolske komisije, ali i potrošača koji su dobili i zvaničnu potvrdu svojih sumnji – da su cene nekontrolisano rasle i da je možda razlog to što su se veliki trgovinski lanci o tome čak i dogovarali. U toku je postupak dokazivanja, ali ono što do sada znamo iz zaključka komisije je da oni imaju saznanja da su cene rasle znatno brže od inflacije.

Istovremeno su, navedeno je, bruto marže, u proseku, porasle dvostruko u odnosu na 2016. godinu, a dobit trgovinskih lanaca je imala značajan skok. Utvrđuje se i da li su sklopili restriktivne sporazume i time prekršili pravila konkurencije. U ovo sve se uključilo i tužilaštvo, koje prvi put vodi postupak protiv trgovinskih lanaca.

Inače za ovakve prekršaje na tržištu zaprećene su kazne do 10 odsto godišnjeg prihoda. Šta će se dalje dešavati i kada se može očekivati kraj ovog postupka, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi. Ne postoji zakonski rok u kome komisija mora da završi postupak, ali je logično da će se truditi da to bude što pre, posebno što postoji toliko interesovanje javnosti za ceo slučaj.

Malo je poznato da je Komisija za analizu tržišta hrane započela još 2022. godine, ali se tokom prikupljanja informacija ispostavilo da ima elemenata koji su ceo slučaj usmerili u drugom pravcu. Stručnjaci koji se bave konkurencijom objašnjavaju da komisija ne deluje trenutno na dešavanja na tržištu.

– Ukoliko se, na primer, sumnja da postoji opasnost od uklanjanja ili izmene dokaza koji se nalaze kod stranke ili trećeg lica, može se obaviti nenajavljeni uviđaj i iznenadne kontrole prostorija, stvari, podataka i isprava, najčešće u momentu pokretanja postupka, ali se može odrediti i kasnije – saznajemo od stručnjaka za ovu oblast.

Šta će se dalje dešavati? I jedni i drugi će iznositi dokaze i činjenice, a postupak se može okončati na tri načina. Prvi je da se postupak prekine, što se ne dešava u slučaju teških povreda konkurencije, drugi da se postupak obustavi ako se utvrdi da nije bilo povrede konkurencije, i treći da se ispostavi da je bilo nedozvoljenog ponašanja. U tom slučaju se izriču mere, pre svega novčane kazne koje zavise od više faktora, ali ne mogu biti veće od 10 odsto ukupnih prihoda koje je, u ovom slučaju, trgovac imao u prethodnoj godini. Neformalna posledica ovog postupka po trgovce je reputaciona šteta kod potrošača poput pada prometa, problema sa partnerima, berzom, akvizicijama.

Na hranu ide najviše novca

Anketa o potrošnji domaćinstva RSZ-a pokazuje da su domaćinstva u Srbiji prošle godine u proseku mesečno trošila ukupno 88.244 dinara, od čega je najviše novca odlazilo na hranu i piće 32.416 dinara. U ruralnim sredinama je to još više jer domaćinstva tamo izdvajaju veći procenat svojih prihoda na osnovne životne namirnice.