Oko 17 odsto ispitanika u Srbiji nema poverenja u bankarski sektor u zemlji zbog uticaja svetske ekonomske krize, dok oko 39 odsto njih ima pozitivno mišljenje o domaćem bankarskom trižištu. Rezultati istraživanja, koje je sprovedeno u 13 zemalja centralne i istočne Evrope i srednjeg istoka, pokazali su da se oko 14 odsto ispitanika u Srbiji oseća nesigurno i ugroženo kada je u pitanju bankarski sektor u zemlji. Kada je u pitanju lična finansijska situacija u ovoj u odnosu na prethodnu godinu, u Srbiji oko 11 odsto ljudi smatra da živi bolje u ovoj nego u prošloj godini, oko 38 odsto njih živi gore, dok ostatak ispitanika tvrdi da živi isto kao i 2009. godine. Oko 32 odsto ispitanika u Srbiji smatra da će živeti bolje u sledećoj godini, 16 odsto njih se izjasnilo da će živeti gore, a 52 odsto da će živeti isto kao i ove godine. Oko 73 odsto ispitanih smatra da će se ekonomska kriza odraziti na bankarski sektor u Srbiji, ukoliko se to desi u ekonomski razvijenim zemljama, a 43 odsto njih manje veruje bankama nego ranije. U Srbiji se oko 59 odsto ljudi obraća porodici, a 14 odsto prijateljima za finansijski savet, što pokazuje da banke u Srbiji moraju da rade na vezivanju klijenata, kako bi im one bili i savetnik za finansijske poslove, a ne samo ustanova u kojoj obavljaju različite novčane transakcije.
Oko 17 odsto ispitanika u Srbiji nema poverenja u bankarski sektor u zemlji zbog uticaja svetske ekonomske krize, dok oko 39 odsto njih ima pozitivno mišljenje o domaćem bankarskom trižištu, pokazali su rezultati regionalnog istraživanja marketinške agencije "Sinovejt" na temu "Kakvo je bankarsko tržište u regionu i Srbiji".
Rezultati istraživanja, koje je sprovedeno u 13 zemalja centralne i istočne Evrope i srednjeg istoka, pokazali su da se oko 14 odsto ispitanika u Srbiji oseća nesigurno i ugroženo kada je u pitanju bankarski sektor u zemlji.
Kada je u pitanju lična finansijska situacija u ovoj u odnosu na prethodnu godinu, u Srbiji oko 11 odsto ljudi smatra da živi bolje u ovoj nego u prošloj godini, oko 38 odsto njih živi gore, dok ostatak ispitanika tvrdi da živi isto kao i 2009. godine.
Oko 32 odsto ispitanika u Srbiji smatra da će živeti bolje u sledećoj godini, 16 odsto njih se izjasnilo da će živeti gore, a 52 odsto da će živeti isto kao i ove godine.
Oko 73 odsto ispitanih smatra da će se ekonomska kriza odraziti na bankarski sektor u Srbiji, ukoliko se to desi u ekonomski razvijenim zemljama, a 43 odsto njih manje veruje bankama nego ranije.
U Srbiji se oko 59 odsto ljudi obraća porodici, a 14 odsto prijateljima za finansijski savet, što pokazuje da banke u Srbiji moraju da rade na vezivanju klijenata, kako bi im one bili i savetnik za finansijske poslove, a ne samo ustanova u kojoj obavljaju različite novčane transakcije.
Oko 60 odsto ispitanika u Srbiji su sigurni klijenti "svoje" banke, od kojih je samo oko 27 odsto njih jako vezano za "svoju" banku.
Prema istraživanju, dve banke sa najvećom snagom u Srbiji su banka "Inteza" i "Komercijalna banka".
Ekonomska kriza najmanje je uticala na finansijsku nesigurnost ljudi u Saudijskoj Arabiji, Rusiji, Turskoj i Bugarskoj, dok najveće nepoverenje u bankarski sektor imaju ljudi u Ukrajini, Grčkoj i Mađarskoj.
U Saudijskoj Arabiji najveći procenat ispitanika, njih oko 62 odsto smatra da će sledeće godine živeti bolje nego ove godine, kao i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde to smatra oko 42 odsto ispitanika, ukazuju rezultati tog međunarodnog istraživanja.