Tema - Srbija

Oko 90 odsto otpada može se iskoristiti za dobijanje energije

Porast potražnje za energijom, njena sve veća cena i sve teža dostupnost mogu dodatno da motivišu ne samo državni već i privatni sektor da razmišlja o investicijama u ovakva postrojenja, navodi se u Beloj knjizi o dobijanju energije iz otpada u Srbiji, nedavno predstavljenoj javnosti koju je objavilo Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine”.

Postrojenja za dobijanje energije iz otpada u Evropi snabdevala su još 2015. godine 18 miliona stanovnika električnom energijom i 15,2 miliona toplotnom energijom, što je u značajnoj meri doprinelo smanjenju upotrebe fosilnih goriva i emisije gasova sa efektom staklene bašte u poređenju sa elektranama.

Zamena goriva, bilo da je u pitanju prirodni gas, nafta, kameni ugalj ili lignit, u opsegu je od 10 do 50 miliona tona fosilnih goriva koje neće biti potrošene od strane tradicionalnih elektrana, što rezultira izbegavanjem emisije 24 do 49 miliona metričkih tona CO2 dok se proizvodi ekvivalentna energija. Prilikom dobijanja energije iz otpada, masa otpada se smanjuje za 75 odsto, a zapremina za 90 procenata. Ovo značajno smanjuje količine otpada koje se odlažu na deponije, produžavajući na taj način njihov životni vek.

Tokom procesa dobijanja energije iz otpada količina oslobođenih gasova sa efektom staklene bašte, koji su uzročnici klimatskih promena, daleko je manja u odnosu na najsavremenije sanitarne deponije.

Tehnologija dobijanja energije iz otpada u Evropi je strogo regulisana, uz primenu visokih ekoloških standarda. U postrojenjima se otpad tretira na temperaturama 850 stepeni Celzijusa i više, čime se uništavaju patogeni organizmi.

Kada je reč o Srbiji, najveći deo otpada završava na nesanitarnim i divljim deponijama, gde dolazi do zagađenja i okoline i ugrožavanja javnog zdravlje. Veliki energetski potencijal otpada, deponijski gas koji se stvara razgradnjom otpada, nekontrolisani uslovi na neuređenim deponijama i nepostojanje adekvatnih sistema za zaštitu glavni su problem.

Program upravljanja otpadom u Srbije do 2031. godine predviđa razvoj infrastrukture za proizvodnju goriva iz otpada u regionima velikih naselja. Planirana su tri objekta, svaki prosečnog kapaciteta od oko 75.000 tona godišnje. Najnovija procena pokazuje da se godišnje reciklira oko 15 odsto komunalnog otpada, s tim što jedinice lokalne samouprave doprinose reciklaži sa svega do tri odsto. U isto vreme se 27 odsto ukupnog komunalnog otpada u EU termički obrađuje u postrojenjima za dobijanje energije iz otpada, reciklira i kompostira 48 procenata, a 24 odsto komunalnog otpada još uvek se odlaže na deponije.

Energijom dobijenom iz otpada može se proizvoditi električna energija, procesna para za industrijske potrošače, topla voda i energija potrebna za daljinsko grejanje ili daljinsko hlađenje.

Vrste otpada koje se potencijalno mogu koristiti za dobijanje energije uključuju bio-gas, bio-dizel, bioetanol, otpadno ulje (mineralno i sintetičko), otpadno ulje (biljna ulja, jestiva ulja), otpadni rastvarači, drvni otpad, otpadna guma, plastika, papir…

Pored toplotne moći, postoje i drugi kriterijumi za procenu pogodnosti otpada za proces dobijanja energije.

Tehnologija dobijanja energije iz otpada se u Evropi primenjuje decenijama, a trenutno je u radu više od 500 takvih postrojenja. Usklađena je sa najstrožim zakonskim propisima i najvišim standardima zaštite životne sredine. Za uspešan razvoj ovog sistema u Srbiji ključno je osigurati primarnu selekciju otpada na mestu nastanka.

Za Srbiju ne postoje tačni podaci, ali se procenjuje da više od 90 odsto komunalnog otpada u zemlji završi na sanitarnim, nesanitarnim i divljim deponijama, uključujući značajan deo industrijskog otpada koji se može iskoristiti za dobijanje energije, navodi se u Beloj knjizi.