Tema - Srbija

Pad proizvodnje u svim granama hemijske industrije

Prošle godine sve grane hemijske industrije u Srbiji zabeležile su pad proizvodnje za oko 20 odsto u odnosu na 2008. godinu izjavio je sekretar Udruženja hemijske, farmaceutske, gumarske i industrije nemetala u Privrednoj komori Srbije (PKS) Vekoslav Šošević.

Šošević je za Tanjug rekao da je jedan od glavnih razloga tako visokog pada u tome što je svetska ekonomska kriza izazvala smanjenje produkcije u mnogim drugim privrednim granama, kojima su namenjeni hemijski proizvodi, kao što su poljoprivreda, energetika, građevinarstvo, metalna i drvna industrija.

Došlo je do pada tražnje proizvoda koji su namenjeni građevinarstvu - boja, lakova, keramičkih pločica, podova, plastične stolarije, kao i proizvoda za automobilsku industriju - pneumatika i plastičnih delova za vozila, a pad kupovne moći građana doprineo je manjoj tražnji sredstva za pranje, čišćenje i kozmetike, ističe Šošević.

Hemijska industrija je, osim toga, bila suočena, prema rečima Šoševića, sa nedostatkom obrtnih sredstava i kredita koji bi mogli da pospeše proizvodnju, jer je tehnologija prevaziđena i stara oko 30 godina, a nisu obnovljeni ni kapaciteti, srušeni u NATO bombardovanju.

On je dodao da se stanje pogoršalo i zbog nedovršene proizvodnje velikih sistema, kao što su "Petrohemija", "Staklara Paraćin", "Staklara Pančevo, "Azotara Pančevo" i "Šamot" Aranđelovac.

Lošem stanju doprineo je i niz neuspelih privatizacija, kao što su "Rekord" -Rakovica, koji je u stečaju, "Župa" -Kruševac, koja je vraćena ponovo u društvene ruke , "Vulkan" -Niš, "Magnohrom" koji je raskinuo ugovor sa Indijcima, IHP -Prahovo, koja je prodata Grcima, ali nikako da krene proizvodnja.

Tu su i fabrike u stečaju - "Viskoza"-Loznica i "Prva iskra"- Barič, koje predstavljaju veliki deo bazne hemije, a trebalo bi da obezbeđuju sirovine za celu hemijsku industriju, pa sada imamo povećan ionako veliki uvoz sirovina, ukazao je Šošević.

On je ocenio da je najveći problem uvoz lekova, jer sada na tržištu imamo 68 odsto inostranih medikamenata. Iz Hrvatske smo, naprimer, lane uvezli lekova za 20 miliona dolara, a izvezli samo za 200.000 dolara, dok iz Makedonije nabavljeno lekova za 15 miliona dolara.

Prošle godine hemijska industrija smanjila je i izvoz i uvoz, import je iznosio 2,97 milijarde dolara, a izvoz 1,02 milijarde dolara, a trgovinski deficit je bio 1,95 milijardi dolara.

Najviše smo izvozili automobilske gume, ploče od plastike i lekove, a uvozili takođe lekove, plastične mase i veštačka đubriva, naglašava Šošević.

Ekspert PKS je rekao da je moguće povećati izvoz primarne plastične mase i kaučuka, plastične ambalaže, creva, folije, i medicinskih sredstava - laboratorijske plastike.

Izvoznu perspektivu imaju gume za putničke automobile, boje i lakovi, mineralna đubriva, sredstva za zaštitu bilja, sredstva za pranje i čišćenje i staklena ambalaža, posebno za industriju piva i nemetalni minerali - kao što su bazalt, zeoliti, kalcit i kaolin kojih ima na jugu Srbije.

Za zeolit postoji veliki projekat u Bosiljgradu, od 150 miliona evra, koji radi "Faramakom MB" iz Šapca, a sa svim tim izvozom moguće je smanjiti uvoz za 400 miliona evra, što zahteva i ulaganja u tehnologije od oko 100 miliona evra, ukazao je Šošević.

Napominjući da smo lane uvezli pivskih flaša za 55 miliona evra, Šošević je ukazao da će obnova tehnologije u paraćinskoj staklari zahtevati ulaganja u prvoj fazi od 18 miliona evra, uz ukupnu investiciju vrednu 45 miliona evra.

"Srbijagas" istovremeno pomaže proizvodnju đubriva u pančevačkoj "Azotari" , ali bez stimulacija od države ili novih ulaganja investitora, pančevačka fabrike ne može da proizvede jeftino đubrivo, jer okolne zemlje imaju subvencije, ukazao je Šošević.

Domaći kapaciteti za proizvodnju đubriva sada su oko milion tona, a uvozimo 600.000 tona tog važnog elementa u proizvodnji hrane.

On je ukazao da je "Vulkan" - Niš najveći proizvođač transportnih traka za elektroprivredu - za rudnike, što je takođe velika mogućnost za smanjenje uvoza, ali posle raskida ugovora zbog neuspele privatizacije, nema obrtnih sredstva za pokretanje proizvodnje i mogućnosti za dobijanje kredita.

Potrebna je i nova tehnologija za "Trajal", koji je potpisao ugovor sa "Fiatom", rekao je on, dodajući da je "Župa" bila svojevremeno jedini snabdevač hlorom u Srbiji, a danas je taj uvoz slobodan za sve vodovode.

Oko 80 odsto hemijske industrije je privatizovano, a firme u kojima se raskida ugovor, sada su u gorem stanju, nego u momentu privatizacije, rekao je Šošević, navodeći da ima i primera uspešne privatizacije - "Hemofarm", "Henkel Merima", "Zdravlje Aktavis", "Knauf" -Surdulica, "Mesertehogas" , "Tigar" -Pirot.

On je naglasio da "Galenika" ne treba da se privatizuje, jer svaki četvrti lek koji se izdaje na recept potiče iz te firme.

Šošević je kazao da država daje subvencije preduzećima koje imaju dobar program, a da nije našla mehanizme da takve firme mogu da učestvuju na tenderima u javnim preduzećima, jer ne mogu da ispune uslove propisane zakonom.

U hemijskoj industriji Srbije sada ima 2.500 preduzeća, koja zapošljavaju oko 63.500 radnika, što predstavlja pad za više od 10 odsto, u odnosu na 2005. godinu, zbog privatizacije i otpuštanja radnika u privatizovanim fabrikama.