Desetogodišnja strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije koja će važiti do 2034. godine privedena je kraju.
Podaci o životu i radu ljudi na selu kao i o funkcionisanju velikih agrarnih sistema su prikupljeni. Put do prehrambenog suvereniteta trasiraće tehnološke inovacije i subvencije koje podstiču investicije u farme i zasade, kaže za RTS profesorka Tatjana Papić Brankov.
Srbija je samodovoljna u proizvodnji žitarica, voća, šećera, ulja. Od uvoza je nezavisna i proizvodnja ovčijeg mesa, dok su sve ostale grane stočarstva u velikom padu - pokazuju analize na osnovu kojih je rađena nacionalna strategija za trasiranje poljoprivrednog i ruralnog razvoja u narednoj deceniji.
"Treba podsticati investicije jer smo u tehnološkoj recesiji, znači modernizacija farmi, nabavka priplodnih grla izgradnja sistema za navodnjavanje, forsiranje uvođenja inovacija i praćenje zelene agende. Ali praćenje zelene agende bez ikakvog straha, jer mi imamo mnogo manje grla po hektaru u odnosu na Evropu, znači da mi emitujemo mnogo manje štetnih emisija" kaže profesorka Tatjana Papić Brankov i dodaje da nam zelena agenda može doneti korist pogotovo u boljoj kontroli pesticida.
Šta je gorući problem
Osim što uvozimo trećinu mesa i mleka, veliki deficit beležimo i zbog uvoza soje, paradajza i drugih kultura koje možemo sami da proizvedemo. U goruće probleme Papić Brankov svrstava i semenarsku industriju.
"Naši domaći instituti su u ozbiljnoj krizi, pogotovo Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, koji učestvuju sa svega jedan odsto u atestiranim semenima hibrida. Mi smo prošle godine 62 miliona evra izdvojili samo za uvoz semena kukuruza", ističe profesorka Papić Brankov, autorka strategije poljoprivrednog i ruralnog razvoja.
Ona dodaje da je razlog za to verovatno pogrešan marketing, teško nošenje sa konkurencijom stranih kompanija, ali da možda postoje određene grupacije koje svesno i namerno plasiraju tuđa semena na uštrb domaćih semena.
Savet proizvođačima
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu i predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije savetuje proizvođače da se vrate kupovini domaćih semena, pogotovo u kontekstu klimatskih promena, jer kako ističe, naše seminarske kuće mogu da razviju adaptabilnije sorte i hibride nego strane.
Kaže i to da tim koji je radio na strategiji podržava ideju da se subvencije u ratarstvu vežu za radnointenzivne grane poljoprivrede, to jest za jedno uslovno grlo stoke po hektaru proizvodnje ili za proizvodnju voća i povrća.