Spas srpske privrede je u većem izvozu i manjem uvozu, poručuju ovih dana premijer, ministri, ekonomski stručnjaci. Tužna činjenica je da je ekonomija Srbije trenutno, uz albansku, najmanje izvozno orijentisana u Evropi. Izvoz čini 18,9 odsto našeg bruto domaćeg prizvoda i vodeće evropske sile po ovom parametru nam beže od dva do tri puta. Srbija je tokom prošle godine najviše izvozila gvožđe i čelik, odeću, žitarice, razne gotove proizvode i voće i povrće. Ukupno - 8,3 milijarde dolara, ali smo istovremeno uvezli robu vrednu 15,6 milijardi dolara. Osnovna zabluda naših političara, ali i dela ekonomista je da smo konkurentni u poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima. Poljoprivreda nas je spasla tokom devedesetih, i tu imamo suficit, možemo povećati prinose i zaštititi seljaka, ali ne možemo dva ili četiri puta povećati površinu poljoprivredne zemlje. -
Spas srpske privrede je u većem izvozu i manjem uvozu, poručuju ovih dana premijer, ministri, ekonomski stručnjaci.
Tužna činjenica je da je ekonomija Srbije trenutno, uz albansku, najmanje izvozno orijentisana u Evropi. Izvoz čini 18,9 odsto našeg bruto domaćeg prizvoda i vodeće evropske sile po ovom parametru nam beže od dva do tri puta.
Srbija je tokom prošle godine najviše izvozila gvožđe i čelik, odeću, žitarice, razne gotove proizvode i voće i povrće.
Ukupno - 8,3 milijarde dolara, ali smo istovremeno uvezli robu vrednu 15,6 milijardi dolara.
- Osnovna zabluda naših političara, ali i dela ekonomista je da smo konkurentni u poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima. Poljoprivreda nas je spasla tokom devedesetih, i tu imamo suficit, možemo povećati prinose i zaštititi seljaka, ali ne možemo dva ili četiri puta povećati površinu poljoprivredne zemlje - smatra Miroslav Zdravković, urednik sajta “Ekonomija”.
- Možemo postati konkurentni u bilo kojoj industrijskoj proizvodnji ako veliki proizvođači nađu interes da proizvode kod nas. Primer je dolazak “Gorenja” u Valjevo. Prošle godine smo izvezli opremu za domaćinstvo u vrednosti od 113 miliona dolara, a u 2004. za svega šest miliona dolara.
Zato, veruje Zdravković, treba odblokirati svu moguću administraciju koja koči potencijalne investitore. U Srbiju se već seli industrija auto-delova.
- Povećanje izvoza je jedini izlaz za Srbiju, ali je o tome trebalo i ranije misliti - kaže, za “Novosti”, Nikola Pavičić, generalni direktor “Sintelona”.
- Srpski izvoz je mali, jer nema proizvodnje. Praktično smo 20 godina u izolaciji. Niko o izvozu godinama nije pričao, već je glavna briga bio budžet.
Naš sagovornik ističe da su potrebne investicije u prerađivačku industriju, prvenstveno u male i srednje kapacitete. On pominje i da za izgradnju novih fabrika treba vremena, kao i koncept koji sada nemamo.
- Najvažnije je privući strateške partnere, ne moraju biti veliki, poput “Fijata”, već mala i srednja preduzeća iz zapadne Evrope - ukazuje Pavičić.
- U privlačenje takvih investitora treba da se uključe svi, od Vlade Srbije do lokalnih vlasti. Treba ubediti ulagače da je Srbija prava zemlja za njih.
EU je glavni partner
Glavni trgovinski partner Srbije su zemlje Evropske unije. U njih plasiramo više od polovine izvoza - 53,7 odsto, ali i uvozimo 54,8 odsto proizvoda.
- Na koja će tržišta ići, izbor je preduzeća, a političari treba da otvaraju nova vodeći sa sobom privredne delegacije - dodaje Zdravković.
- Većina preduzeća održava nivo proizvodnje zahvaljujući plasmanu u susedne zemlje. Za udaljena tržišta je potrebna ekonomija velikog obima. Mi nemamo mnogo preduzeća koja bi izvezla u SAD, Kinu, Japan, Indoneziju i Brazil 100.000 tona proizvoda, da bi prevazišla velike transportne troškove.