Na put u inostranstvo državljani Srbije ne bi trebalo da kreću bez potvrde o zdravstvenom osiguranju ili polise privatnog putnog osiguranja, jer bi hitna medicinska pomoć, u slučaju da im zatreba, tamo mogla skupo da ih košta. Ranije je dokaz o zdravstvenom osiguranju bio uslov za dobijanje viza, ali otkad se slobodno putuje u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma, mnogi ne žele da troše ni vreme, ni novac za zdravstveno osiguranje. Polisa privatnog osiguranja ne zahteva velili napor, ali se plaća. Recimo, za tročlanu porodicu, koja preko Makedonije putuje na letovanje u Grčku, standardni paket osiguranja za 10 dana u "Delta dženeraliju" košta 2.224 dinara. To je osiguranje do sume od 35.000 evra, a "pokriva" plaćanje troškova lečenja, transporta do najbližeg lekara, lekarski savet, praćenje stanja. Građani bi trebalo da znaju da paketi "pokrivaju" samo hitnu medicinsku pomoć.
Na put u inostranstvo državljani Srbije ne bi trebalo da kreću bez potvrde o zdravstvenom osiguranju ili polise privatnog putnog osiguranja, jer bi hitna medicinska pomoć, u slučaju da im zatreba, tamo mogla skupo da ih košta.
Ranije je dokaz o zdravstvenom osiguranju bio uslov za dobijanje viza, ali otkad se slobodno putuje u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma, mnogi ne žele da troše ni vreme, ni novac za zdravstveno osiguranje.
Polisa privatnog osiguranja ne zahteva velili napor, ali se plaća. Recimo, za tročlanu porodicu, koja preko Makedonije putuje na letovanje u Grčku, standardni paket osiguranja za 10 dana u "Delta dženeraliju" košta 2.224 dinara. To je osiguranje do sume od 35.000 evra, a "pokriva" plaćanje troškova lečenja, transporta do najbližeg lekara, lekarski savet, praćenje stanja.
Građani bi trebalo da znaju da paketi "pokrivaju" samo hitnu medicinsku pomoć. Jedan putnik iz Srbije platio je u Austriji rendgenski snimak i pregled kod ortopeda 570 evra, a onda mu je u jednoj privatnoj osiguravajućoj kući rečeno da ne može da naplati troškove, jer se dete koje je imalo ski-osiguranje nije povredilo na skijama, nego na snoubordu!
Ko želi da izbegne dodatni trošak pred put može besplatno da dobije potvrdu da je zdravstveno osiguran, ali našetaće se od lekara do lekarskih komisija. To je, valjda, i glavni razlog što se ove potvrde retko traže.
- Naši osiguranici tokom privremenog boravka u inostranstvu imaju pravo na hitnu medicinsku pomoć, ali je neophodno da ponesu potvrdu o osiguranju da bi osigurali naplatu troškova lečenja - kaže Vladan Ignjatović, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Da bi osiguranik dobio potvrdu RZZO potrebno je da od izabranog lekara pribavi potvrdu o zdravstvenom stanju, koju zatim overava lekarska komisija matične filijale RZZO. Hronični ili akutni pacijenti (recimo neko ko je u postinfarktnom stanju) ne mogu dobiti potvrdu, jer njihovo zdravstveno stanje zahteva često pružanje zdravstvenih usluga, koje njima jesu neophodne, ali spadaju u usluge dugoročnog lečenja.
U zemljama sa kojima je potpisan međunarodni sporazum o zdravstvenom osiguranju, osiguranik uz potvrdu ne plaća hitnu medicinsku pomoć, a u onima u kojima nije potpisan, usluga se plaća, ali se troškovi naknadno refundiraju od RZZO.
Zaštićeni u 19 zemalja
Međunarodni sporazum sporazum o zdravstvenom osiguranju Srbija ima sa Velikom Britanijom, Slovačkom, Poljskom, Makedonijom, Rumunijom, Mađarskom, Češkom, Italijom, Francuskom, Luksemburgom, Belgijom, Holandijom, Nemačkom, Austrijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Bugarskom.