Banke će u ovoj godini ponuditi građanima subvencionisane kredite u iznosu od oko 95 milijardi dinara. Reč je o zajmovima kod kojih država plaća, deo kamate pa su i rate prilikom otplate manje nego kod komercijalnih. Na dotiranje kamata iz republičke kase ove godine će otići oko četiri milijarde dinara. Uz pomoć države građani mogu na kredit da kupe gotovo sve od nameštaja, tepiha, bele tehnike, do računara, odnosno sve što nosi oznaku “domaće”, kao i da se odmaraju ili leče. Samo za gotovinske i potrošačke zajmove, država je namenila subvenciju od 1,5 milijardi dinara, a banke odobravaju 30 milijardi dinara kredita. Ukoliko se opredele za potrošačke dinarske zajmove, građani mogu da otplaćuju robu i usluge na tri godine, sa grejs periodom od 12 meseci i kamatom od 7,5 do 8,95 odsto godišnje, zavisno od primanja. Po istim uslovima odobravaju se i gotovinske pozajmice, pa se subvencionisani kredit može iskoristiti i za kupovinu uvoznih proizvoda, ili letovanja u inostranstvu.
Banke će u ovoj godini ponuditi građanima subvencionisane kredite u iznosu od oko 95 milijardi dinara.
Reč je o zajmovima kod kojih država plaća, deo kamate pa su i rate prilikom otplate manje nego kod komercijalnih. Na dotiranje kamata iz republičke kase ove godine će otići oko četiri milijarde dinara.
Uz pomoć države građani mogu na kredit da kupe gotovo sve od nameštaja, tepiha, bele tehnike, do računara, odnosno sve što nosi oznaku “domaće”, kao i da se odmaraju ili leče. Samo za gotovinske i potrošačke zajmove, država je namenila subvenciju od 1,5 milijardi dinara, a banke odobravaju 30 milijardi dinara kredita.
Ukoliko se opredele za potrošačke dinarske zajmove, građani mogu da otplaćuju robu i usluge na tri godine, sa grejs periodom od 12 meseci i kamatom od 7,5 do 8,95 odsto godišnje, zavisno od primanja. Po istim uslovima odobravaju se i gotovinske pozajmice, pa se subvencionisani kredit može iskoristiti i za kupovinu uvoznih proizvoda, ili letovanja u inostranstvu.
Građani su u poslednje dve godine,najviše kupovali automobile uz subvenciju, odnosno kragujevački “punto”. Lane je za ovaj auto odobreno kredita u vrednosti većoj od 50 miliona evra. Do 21. juna ove godine, podneto je 6.225 zahteva za nabavku “punta” u vrednosti od 42,3 miliona evra. Odobreno je 4.864 zahteva u iznosu od 33,2 miliona evra. Uslovi za kupovinu popularnog “punta” su više nego povoljni. Kamatna stopa iznosi 4,5 odsto, a rok otplate je 60 meseci.
Osnovni cilj, programa subvencionisanog kreditiranja je da se u uslovima svetske i domaće ekonomske krize sačuvaju radna mesta i omogući blagi provredni rast, uz pomoć jeftinih zajmova za privredu i građane. Zahtevi za ove zajmove se podnose poslovnim bankama, koje ih i odobravaju u skladu sa svojom poslovnom politkom i procenom rizika. To što država subvencioniše ove kredite, ne znači da ih bankari lakše odobravaju. Naprotiv, uslovi su rigorozniji, i potrebno je više dokumentacije nego kada se uzimaju komercijalni zajmovi.
Subvencionisane gotovinske i potrošačke kredite mogu ove godine da koriste građani koji primaju platu ili penziju do 80.000 dinara, odnosno oni čija porodična primanja ne prelaze 160.000 dinara. Tako, na primer, oni koji zarađuju do 30.000 dinara, dobijaju kamatu od 7,5 odsto. Ukoliko žele da uzmu subvencionisani dinarski zajam od 100.000 dinara, mesečna rata ,prve godine kada se otplaćuje samo kamata iznosi 625 dinara, a u preostale dve godine po 4.500 dinara.
Za one sa platom od 30.000 do 80.000 dinara, kamata iznosi 8,95 odsto godišnje. Ukoliko se građanin odluči za zajam od maksimalanih 300.000 dinara, u prvoj godini otplate vraća samo 2.237 dinara, a u preostalih 24 meseca po 13.698 dinara.
Odobreno ove godine
Banke su prema poslednjim podacima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u ovoj godini odobrile ukupno 815,80 miliona evra subvencionisanih kredita. Od toga je gotivinskih zajmova 108,8 miliona evra, a potrošačkih 173,7 miliona evra. Najviše subvencionisanih zajmova do sada je plasirala Inteza -210,2 miliona evra, Komercijalna -119,3 miliona evra i Unikredit banka- 65,3 miliona evra.
Znatno povoljnije
Subvencionisani krediti su povoljniji, jer država dotira deo kamate. Kada bi se građani zaduživali, sa komercijalnim kreditima banaka, vezanim za evro, onda bi se kamate kretale od 9,90 do 22 odsto godišnje, a ukoliko bi se opredelili za dinarske zajmove morali bi da plate kamatu od 12,70 do 24 odsto godišnje. Zbog toga je interesovanje za subvencionisane kredite veoma veliko, naročito posle preporuke Narodne banke Srbije da se opterećenje plate ratom kredita poveća sa 30 na 40 odsto.
Miodrag Kostić
Poskupeće krediti
Najžešći udar krize privrednici očekuju u drugoj polovini ove godine. Direktna posledica, veruje Miodrag Kostić, predsednik kompanije “MK Grupa”, biće nemogućnost firmi da vraćaju kredite. Banke bi zato mogle, kako je rekao Kostić na poslovnom skupu Belorusije i Srbije, da pogoršaju uslove kreditiranja i povećaju kamate.
- Mi ćemo verovatno imati najžešći deo krize u drugoj polovini godine kada se finansijska kriza preseli u poizvodni sektor, a to će podrazumevati nemogućnost vraćanja kredita - rekao je Kostić.
- Većina kreditnih linija koje su firme uzimale pre krize, sada stiže na naplatu. Verovatan scenario je da će banke morati da otpisuju kredite koje nikada neće moći da naplate, a onda će svoj negativni rezultat morati da anuliraju povećanjem kamate.
Kostić napominje da se otežani uslovi kreditiranja već osećaju.