Subvencionisane potrošačke kredite građani će, kako kaže većina, iskoristiti da izmire dosadašnje dugove. Neki prema državi, a neki prema drugim bankama. Maksimalan iznos od 300.000 dinara, međutim, za neke bi mogao da bude početak nove poslovne priče. Toliko je dovoljno za pokretanje sopstvenog biznisa. Izbor delatnosti je prilično ograničen, a ishod, valja upozoriti - nepredvidiv. Sa tolikim novcem u Srbiji je moguće pokrenuti određenu uslužnu agenciju. Onu koja ne traži poseban poslovni prostor, a ni značajnu opremu. Knjigovodstvo bi moglo da dođe u obzir, ali pod uslovom da je to dovoljno za program koji se kupuje od Ministarstva finansija. Knjigovođa mora da ima određeno obrazovanje i licencu. Ako sve to ispunjava, oko 3.000 evra mu je dovoljno za otvaranje radnje, nabavku kompjutera i eventualnu reklamu. To je dovoljan početni kapital i za agenciju za registrovanje vozila i za zapošljavanje...
Subvencionisane potrošačke kredite građani će, kako kaže većina, iskoristiti da izmire dosadašnje dugove. Neki prema državi, a neki prema drugim bankama.
Maksimalan iznos od 300.000 dinara, međutim, za neke bi mogao da bude početak nove poslovne priče. Toliko je dovoljno za pokretanje sopstvenog biznisa. Izbor delatnosti je prilično ograničen, a ishod, valja upozoriti - nepredvidiv.
Sa tolikim novcem u Srbiji je moguće pokrenuti određenu uslužnu agenciju. Onu koja ne traži poseban poslovni prostor, a ni značajnu opremu.
- Knjigovodstvo bi moglo da dođe u obzir, ali pod uslovom da je to dovoljno za program koji se kupuje od Ministarstva finansija - kaže Nataša Cupać-Pavlovski iz Unije poslodavaca Srbije.
- Knjigovođa mora da ima određeno obrazovanje i licencu. Ako sve to ispunjava, oko 3.000 evra mu je dovoljno za otvaranje radnje, nabavku kompjutera i eventualnu reklamu. To je dovoljan početni kapital i za agenciju za registrovanje vozila i za zapošljavanje. Ne mislim na onu koja pronalazi kadar, već ona koja drugim firmama prijavljuje i odjavljuje radnike.
Ovolika sredstva bi bila dovoljna i onome ko ima neki zanat u rukama da otvori - samostalnu radnju. To bi mogao da učini vodoinstalater, ali pod uslovom da nudi manje kućne popravke. Sa tri hiljade evra može da se osamostali i moler.
- Pitanje je samo kakav mu alat treba. Za molera je sigurno dovoljno, jer bi on od toga kupio materijal - kaže Nataša Cupać. - Vodointalater, takođe, ali teško da će uspeti da kupi alat za rušenje zida. Svaka delatnost je specifična. Ko razmišlja o pokretanju posla mora dobro da se informiše. Od ovih sredstava može da se otvori posao koji ne traži poseban poslovni prostor, niti njegovu adaptaciju, a ni posebne mašine.
Ako uz kredit, međutim, postoji i tolika ušteđevina, izbor mogućnosti je nešto veći. Sa nepunih 6.000 evra u Srbiji se može otvoriti autoperionica. Koja stotina evra više je dovoljna za kozmetički salon. Malo manje od 8.000 evra treba za ozbiljniju agenciju kao što je marketinška.
Nameti
Porezi i doprinosi za svakog zaposlenog iznose 63 odsto njegove zarade. Spisak taksi je podugačak, a jedna od njih je i taksa za isticanje radnje. Propisuje je lokalna samouprava, pa zavisi od grada do grada. U Beogradu, na primer, košta i po 64.000 dinara godišnje.
Zakup lokala od oko 50 kvadrata, u proseku košta 40.000 dinara. Knjigovodstvene usluge su u proseku 150 evra mesečno, na razne takse Poreskoj upravi i Agenciji za privredne registre ode oko 4.000 dinara.
Troškovi
Formalno otvaranje preduzetničke radnje nije skupo. Po novom cenovniku košta - 1.000 dinara. Još toliko je potrebno za izradu pečata. Registrovanje privrednog društva sada košta 4.000 dinara. Još dve do tri hiljade dinara treba odvojiti za troškove statistike.