Broj krađa u supermarketima u mnogim državama posebno je uvećan u toku i posle posle pandemije zbog rasta cena i osiromašenja kupaca.
Međutim, savremena tehnologija još više je pospešila ovu pojavu pa je postavljanje samouslužnih kasa omasovilo krađe u radnjama, piše „Dejli mejl”.
–„Banana trik” koriste milioni kupaca, marketi žele da se vrate kasiri.
Veliki broj ljudi koristi samouslužne kase da neke artikle manje plati ili da ih ne plati uopšte, a to stvara ogromne muke lancima supermarketa, koji se onda radije vraćaju „dobrim starim kasirima”– prenosi ovaj list.
Samouslužne kase sada već postoje i u većini trgovina u Srbiji i sve više kupaca ih koristi. Trgovci s kojima smo razgovarali nezvanično su nam rekli da stariji potrošači još pomalo zaziru od ovakvog načina plaćanja, dok je nadzor zaposlenih i dalje neophodan – delom da bi pomogli kupcima ako „zapne” s evidentiranjem i plaćanjem robe, ali i da bi sprečili pokušaje prevara s kucanjem artikala, što se i kod nas sporadično dešava.Međutim, još ne tako učestalo kao u Britaniji, gde mediji ističu da je šest miliona Britanaca zloupotrebljavalo samouslužne kase u supermarketima i tako kralo, što je pokazalo istraživanje Ipsosa. Objašnjen je princip kako to rade: kada se biraju artikli na ekranu, svaki osmi kupac odabere jeftiniju opciju iako to nije artikal koji zapravo kupuje. Ova mogućnost podesna je kod kupovine, recimo, peciva i voća koje nije pakovano, odnosno na ambalaži ne postoji bar-kod koji kasa očita. Naime, Ipsos je sproveo anketu među 1.099 ljudi kako bi istražio praksu nazvanu „banana trik”. To se obično događa prilikom kupovine voća ili povrća gde potrošači namerno biraju na ekranu jeftiniju opciju.
Zanimljivo je da 48 odsto ispitanika veruje da „banana trik” ne bi trebalo da bude posmatran kao krivično delo.
Osam odsto je istaklo da su ukrali namirnicu jeftiniju od 10 funti, a 26 procenata je kazalo da to ne bi trebalo da bude prekršaj.
„Dejli mejl” dalje prenosi da su krađe po radnjama porasle na rekordne nivoe. Zabeleženo ih je 443.995 za godinu dana, što je oko 50 dnevno, a mnogi upravo krive uvođenje samouslužnih kasa za rast krađa. Kako se navodi, broj samouslužnih kasa u Britaniji porastao je sa 53.000 na 80.000, a u SAD su počeli da se vraćaju standardnim kasama. Postoje naznake da će i neki britanski lanci marketa učiniti isto.
Direktor „Morisonsa” je priznao da su „otišli predaleko” u postavljanju samouslužnih kasa tako da će sada tražiti način da „uspostave balans”.Iz „Asde” su saopštili da će umesto toga uložiti u ljudstvo. Ipak, većina velikih marketa nastavlja s postavljanjem kasa za samostalno plaćanje jer se tako povećava efikasnost, ali i smanjuju troškovi radne snage.
Međutim, ima i kupaca koji se žale na mašine jer više vole da su u interakciji s ljudima tokom plaćanja.
Zabeležen je i porast krađa među pripadnicima srednje klase, zbog čega „Morisons” sada preispituje odluku o postavljanju samouslužnih kasa. Ističe se i da će pojedine prodavnice takve kase zatvoriti na nekoliko sati dnevno, šest dana u nedelji.
U julu ove godine nemački Institut EHI objavio je da trgovci u ovoj zemlji imaju sve veći problem s lopovima. Prema njihovoj proceni, kradljivci su iz maloprodajnih prodavnica prošle godine izneli robu u vrednosti od 2,8 milijardi evra, što je za 15 odsto više nego godinu ranije. Najviše se krade hrana, odeća i lekovi, odnosno pomoćna lekovita sredstva iz apoteka.
Stručnjaci ovu pojavu samo delimično pripisuju krizi i finansijskim problemima, ali kažu da je značajan faktor i manjak kvalifikovane radne snage u maloprodaji. Mnoge prodavnice danas nemaju dovoljno osoblja, a to je olakšica lopovima. Kako je preneo Instor, kradljivci najčešće uzimaju žestoka pića, duvanske proizvode, kozmetiku, brijače, energetska pića, hranu za bebe i kafu. Učestalo se kradu i meso, mesne prerađevine i sir.
Sve češća pojava u inostranstvu ali i kod nas jeste da se vredniji proizvodi zaključavaju u posebne vitrine i da se zujalice postavljaju na sitnije proizvode koji se mogu lakše prošvercovati.