Tema - Srbija

Slab dinar nikome ne odgovara

Teza da jak evro pogoduje izvoznicima u Srbiji, koja se poslednjih nedelja sa slabljenjem dinara sve više čuje, ne može se primiti zdravo za gotovo.

Koliko god da ostvaruju prihode u valuti EU prodajom robe u inostranstvu, kompanije u Srbiji ovde imaju proizvodnju, tako da svako slabljenje dinara neminovno utiče i na neplanirani rast troškova, čime se umanjuje dobit. Stabilnost kursa, poručuju, ključna je kako bi svi bili na dobitku - i država i privrednici i građani.

Velika su očekivanja od novog guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića, koji je i rekao da će nastaviti saradnju sa državnim institucijama u ostvarenju onog što je zacrtano kao najveći izazov - promena privredne strukture zemlje, okretanje izvozu, jačanje štednje i investicija. Da li, međutim, ovakvo klizanje domaće valute odgovara onima koji prodaju svoje proizvode sa oznakom "Made in Serbia"?

Odgovor na ovo pitanje možda najbolje ilustruje konstatacija Miroslava Miletića, generalnog direktora "Bambi Banata", kompanije čija je jedna trećina proizvodnje namenjena prodaji u inostranstvu:

- Godinu smo počeli sa većom proizvodnjom, izvanrednom ponudom i prodajom, a i pored toga ulazimo u zonu pesimizma, jer će na kraju godine, zbog kursa, sve dobro što smo radili biti obezvređeno u finansijskom smislu.

Činjenica je da je jak evro blagodetan za izvoz, ali tek na kraju proizvodnog i prodajnog lanca, kada izvoznici naplate prodatu robu. Međutim, proizvodnja i fabrike su u Srbiji, pa i troškovi - za sirovine, radnu snagu, energente...

Dva su razloga, kaže Miletić, zašto ovakva situacija sa kursom ne pogoduje čak ni izvoznicima. Slabljenje dinara je pretnja za poslovanje svima.

- U prvoj polovini godine govorili smo o povećanju naše proizvodnje i prodaje, a bojim se da će se u drugoj polovini čuti mnogo pesimističnije izjave. Sada ne možemo da procenimo koliki će biti negativni efekti na naš poslovni rezultat, a biće ih. Činjenica je da je "Bambi Banat" bez obzira na značajne rezultate u izvozu, strategiju bazirao da bude lider na domaćem tržištu, a kupovna moć građana je u padu - ističe Miletić.

Sa padom životnog standarda građana i posledicama po prodaju u Srbiji suočava se i "Fudlend", preduzeće koje se bavi preradom voća i povrća, a proizvodni pogon ima na Kopaoniku. Odatle izvoze u SAD, Rusiju, Švedsku, Francusku, Nemačku.

- Sirovinu kupujemo i zadužujemo se u evrima, robu prodajemo preko cele godine. Problem je što životni standard građana Srbije opada, pa time i kupovna moć. Zbog rasta evra, ne možemo a da ne korigujemo cene, što opet biva obesmišljeno, jer ljudi ionako sve manje kupuju, pošto nemaju novca. I tako u krug - kaže Vaso Lekić, direktor "Fudlenda".

Izvoznici su sve više zavisni od uvoza. To je slučaj, između ostalog, i sa konditorskom industrijom koja uvozi sirovine koje se prodaju na berzi.

- Imamo problem sa cenama osnovnih sirovina koje smo do juče nabavljali na domaćim tržištima po stabilnim cenama, brašno, šećer, mleko u prahu i biljne masti… - ukazuje Miroslav Miletić.

Isto tvrdi i Rodoljub Drašković, direktor "Svislajon Takova", takođe velikog izvoznika, a koji ističe da ono što je privrednicima potrebno to je stabilna valuta i stabilne cene domaćih inputa - sirovine, ambalaže i repromaterijala.

- Sa jačanjem evra rastu i naše cene inputa, a to povećava neminovno cenu naših proizvoda, a onda nas čini manje konkurentnim - objašnjava Drašković.

Statistika pokazuje da je rastu srpskog izvoza u prvih šest meseci najviše doprinelo povećanje isporuka proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda.

U strukturi izvoza po nameni, najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju koji čine gotovo 66 odsto ukupnog izvoza, a sledi roba za široku potrošnju sa udelom od gotovo 26 odsto. Vaso Lekić smatra da teško da bi bilo koji izvoznik postajao jak, a da nije prvo razvio svoj brend u Srbiji. Većina kredita koje privrednici uzimaju kako bi obezbedili rast, ali i izvoz, indeksirani su u evrima, pa sa svakim jačanjem raste i iznos u dinarima koji treba da vrate.

- Za poslovanje jedino je dobra stabilna valuta ili i da bude fluktuacija, ali predvidivih. U protivnom, jačanjem evra mi dobijamo na izvozu, ali u Srbiji, gde nam je proizvodnja, zbog kursa gubimo. Kad smo se već odlučili za proizvodnju, i to dugoročnu, jedino što nam pogoduje je stabilan kurs - poručuje Lekić.

To potvrđuje i Rodoljub Drašković - stabilan kurs je imperativ i to na duži rok, kako bi kompanije mogli da se naprave i ostvare biznis planove i da sprovode adekvatnu cenovnu politiku. Ipak, sudeći po trendu koji domaća valuta ima, kaže da je vrlo moguće da će do oktobra evro vredeti 110 dinara.

Jasno je, kaže Nikola Pavličić, predsednik kompanije "Tarket Sintelon", velikog izvoznika podnih obloga, da je slab dinar ogledalo slabe ekonomije.

- Sigurno je da jači evro deluje u dva pravca, na smanjenje uvoza, a pogoduje izvoznicima. Ali, ako želite veći izvoz, ne možete držati fiksni kurs koji brani dužnike - kaže Nikola Pavličić.