Lizing kompanije u Srbiji ostvarile su u prvom tromesečju ove godine dobitak pre oporezivanja od 387,98 miliona dinara, što je, preračunato na godišnji nivo, za 24,4 odsto manje u odnosu na kraj 2009. godine, kada je dobitak iznosio 2,05 milijardi dinara. U prvom kvartalu ove godine, ukupni rashodi lizing kompanija su povećani za 10,5 odsto, dok su ukupni prihodi povećani za 8,1 odsto, što je imalo za posledicu smanjenje učešća dobitka pre oporezivanja u ukupnim prihodima sa 6,8 na 4,8 odsto. Struktura plasmana prema primaocu lizinga se nije bitno izmenila u prvom kvartalu ove godine u odnosu na 2009. godinu. Najveći deo plasmana po osnovu finansijskog lizinga odobren je pravnim licima, 87 odsto, dok su građani u ukupnim plasmanima učestvovali sa 5,9 odsto, a preduzetnici sa 4,4 odsto. Na kraju prvog kvartala 2010. godine, kao i na kraju 2009. godine, strukturu plasmana prema predmetu lizinga karakterisalo je visoko učešće finansiranja teretnih vozila, minibuseva i autobusa, koje je iznosilo 38,9 odsto.
Lizing kompanije u Srbiji ostvarile su u prvom tromesečju ove godine dobitak pre oporezivanja od 387,98 miliona dinara, što je, preračunato na godišnji nivo, za 24,4 odsto manje u odnosu na kraj 2009. godine, kada je dobitak iznosio 2,05 milijardi dinara, objavila je Narodna banka Srbije.
U prvom kvartalu ove godine, ukupni rashodi lizing kompanija su povećani za 10,5 odsto, dok su ukupni prihodi povećani za 8,1 odsto, što je imalo za posledicu smanjenje učešća dobitka pre oporezivanja u ukupnim prihodima sa 6,8 na 4,8 odsto.
Struktura plasmana prema primaocu lizinga se nije bitno izmenila u prvom kvartalu ove godine u odnosu na 2009. godinu. Najveći deo plasmana po osnovu finansijskog lizinga odobren je pravnim licima, 87 odsto, dok su građani u ukupnim plasmanima učestvovali sa 5,9 odsto, a preduzetnici sa 4,4 odsto.
Na kraju prvog kvartala 2010. godine, kao i na kraju 2009. godine, strukturu plasmana prema predmetu lizinga karakterisalo je visoko učešće finansiranja teretnih vozila, minibuseva i autobusa, koje je iznosilo 38,9 odsto.
U odnosu na 2009. godinu, učešće finansiranja putničkih vozila se povećalo sa 22,2 odsto na 22,9 odsto, dok se učešće finansiranja ostalih vrsta predmeta lizinga nije bitnije izmenilo u prvom kvartalu 2010. godine u odnosu na 2009. godinu. Sektorska struktura plasmana po osnovu finansijskog lizinga se, takođe, nije bitnije izmenila u odnosu na prethodnu godinu.
Najznačajnije učešće imao je sektor saobraćaja, skladištenja i veza, i to 29,4 odsto, a slede prerađivačka industrija sa 18,1 odsto, sektor trgovine sa 14,9 odsto, poljoprivreda, lov i šumarstvo sa 13 odsto, dok je učešće ostalih sektora pojedinačno manje od deset odsto.
Davaoci lizinga su na dan 31. marta 2010. godine ostvarili bilansnu sumu u iznosu od 111,9 milijardi dinara, što predstavlja pet odsto bilansne sume bankarskog sektora.
Bilansna suma davalaca lizinga na dan 31. marta 2010. u odnosu na 31. decembar 2009. godine bila je veća za 0,5 odsto, dok je u istom periodu bilansna suma bankarskog sektora uvećana za 3,5 odsto.
Redosled davalaca lizinga prema tržišnom učešću se u prvom kvartalu 2010. godine vrlo malo izmenio u odnosu na 2009. Prva tri davaoca lizinga - Hipo Alpe Adrija lizing, Rajfajzen lizing i NLB lizing, su i u 2010. zadržali vodeće pozicije, a njihovo tržišno učešće od 54,7 odsto je veće od tržišnog učešća svih ostalih davalaca lizinga.
Ukupno 11 davalaca lizinga u Srbiji je u stopostotnom ili većinskom vlasništvu stranih pravnih lica, u stopostotnom ili većinskom vlasništvu domaćih lica je pet davalaca lizinga, a u vlasništvu domaće banke sa stranim kapitalom i stranog pravnog lica, sa po 50 odsto učešća u kapitalu, je jedan davalac lizinga.
Ukupan broj zaposlenih u sektoru finansijskog lizinga se iz godine u godinu povećavao, da bi u 2009. počeo da se smanjuje i na dan 31. marta 2010. je iznosio 477. Prosečan broj zaposlenih po jednom davaocu lizinga iznosio je oko 28.