Tema - Srbija

Srbija sve zaduženija

Sa dugom koji čini 77 odsto ukupnog domaćeg proizvoda, Srbija će se do kraja godine svrstati u red visoko zaduženih zemalja. Preporuka MMF-a da se dug u narednih pet godina svede na 66 odsto domaćeg proizvoda.

Ukupan spoljni dug Srbije do kraja godine premašiće 24 milijarde evra, što čini 77 odsto ukupno proizvedenog tokom godine, što nas uvodi u zonu visoko zaduženih zemalja.

Sama država zadužena je za nešto više od deset milijardi evra i prema preporuci Međunarodnog monetarnog fonda dug privrede i države, narednih pet godina, trebalo bi smanjiti na podnošljivu, meru od 66 odsto domaćeg proizvoda.

Pre 30 godina, nesposobnost vraćanja dugova Jugoslavije presudno je uticala na raspad zemlje.

Tadašnja država bila je zadužena sa 16 milijardi dolara. Danas samo naša država, banke i preduzeća duguju oko 24 milijarde evra.

Dug države do kraja godine biće 10,8 milijardi evra, a preduzeća i banaka preko 15 milijardi, pa će 2011. poplavni talas zaduženja dostići vrh.

"Izazov sa kojima se suočava Srbija je i velika zaduženost privrede, porast ukupnog spoljnog duga i nedostatak poverenja u domaću valutu", kaže Bogdan Lisovolik, šef misije MMF-a y Srbiji.

Svako novorođenče zaduženo 1.000 dolara

Prirodno je da deca prilikom rođenja plaču, ali u Srbiji čini se za nijansu više. Jer po rođenju kao da osećaju da uz roditeljsko nasleđe dobijaju i dug od po 1.000 dolara. Prema ekonomiji velikih brojeva, što ih bude više i dug će se rasoređivati ravnomernije, pa će i dug po stanovniku biti manji.

Nikome u Srbiji nije lako izračunati efekte zaduživanja, ali Ministarstvo finansija ponavlja da uredno otplaćuje krediti i rate za staru deviznu štednju, a da je manjak u budžetu planiran i privremen.

"Vezano za javni dug jeste da se tim sredstvima finansiraju veliki infrastrukturni projekti, mostovi, koridori i železnica i tu se ostvaruju veliki socijalni benefiti", rekao je Vuk Đoković, državni sekretar Ministarstva finansija.

Analitičari upozoravaju i na rizike koje stvaraju banke i preduzeća, zbog svojih dugova. Oni se ne mogu ograničavati, a nad glavom nam stoji i manjak u spoljnotrgovinskoj razmeni koji se popunjava devizama iz inostranstva.

"Ukoliko dođe do koncentracija vraćanja obaveza u vraćanju dugova u privatnom sektoru, i to u kraćem periodu, može doći do nagle kupovine evra i narušavanja stabilnosti kursa dinara", tvrdi Branislav Jorgić iz "Jorgić brokera".

Tako su nenajavljena velika plaćanja deviznih obaveza tokom godine ili prevremeno vraćanje kredita naših preduzeća uzetih u inostranstvu, dovodila do naglih promena kursa, što je nateralo Vladu da preispita politiku zaduživanja u evrima.