Evropska komisija (EK) prepoznala je da će Srbija igrati ključnu ulogu u daljem razvoju obnovljivih izvora energije, posebno kroz integraciju u evropske industrijske lance snabdevanja, navodi se u izveštaju kompanije SEENext.
Srbija će zbog svojih značajnih rezervi strateških sirovina, kao što su bakar i litijum, biti ključna zemlja za prelazak na zelenu energiju, što se već dugo planira u Evropskoj uniji, dodaje se u izveštaju firme.
U julu 2024. su Evropska unija i Srbija potpisale Memorandum o razumevanju kojim se uspostavlja strateško partnerstvo usmereno na održive sirovine, lance vrednosti baterija i električna vozila, piše Nova ekonomija.
Ovo partnerstvo ima za cilj i jačanje rudarstva u Srbiji i mogućnosti prerade (posebno litijuma), a u skladu s ciljevima zelene tranzicije EU, ističe se u izveštaju koje se bavi mineralima, metalima i kritičnim sirovinama u jugoistočnoj Europi.
Prema izveštaju SEENext, ovaj sporazum čini Srbiju centralnom zemljom za evropsku budućnost zelene energije, prenosi hrvatski portal Poslovni.Sektor vađenja ruda i kamena se etablirao kao značajan doprinos srpskoj privredi sa 2,7 odsto udela u BDP-u u 2022. godini, u odnosu na 2,1 odsto u 2021. godini i 1,8 odsto u prethodnoj, 2020. godini.
Tokom ovog perioda, izlazna vrednost sektora izražena u stalnim cenama se praktično udvostručila, sa 864 miliona evra na preko 1,65 milijarde evra.
Prema podacima SEENext-a i Ministarstva rudarstva i energetike Srbije, katastar istražnih površina i eksploatacionih polja čvrstih mineralnih sirovina, kao i rudarska industrija metala obuhvata tržište sa ukupno 37 aktivnih kompanija koje rade pod koncesijama za istraživanje ili eksploataciju metala, stoji u izveštaju.
U pogledu geografske distribucije vlasništva, Srbija je glavni investitor i ima većinski udeo u dve eksploatacione kompanije.
Drugi najveći investitor je Kina u čijem je vlasništvu kompanija za ekploataciju bakra Ziđin Koper Bor, navodi se u izveštaju.Šest kompanija koje rade pod koncesijom za eksploataciju metala ostvarile su 2,179 milijardi evra prometa u 2023. godine, a u sektoru radi 8.224 ljudi.
"Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), vađenje ruda metala u Srbiji dosledno raste od 2020. do 2022. U 2020. ekstrakcija je povećana za 7,5 odsto na godišnjem nivou. Sledeće godine, porast je bio još značajniji, dostigavši rast od 25,1 odsto na godišnjem nivou. Do 2022. godine eksploatacija metalnih ruda je porasla za 38,2 odsto, premašivši 31 milion tona,“ podaci su iz izveštaja SEENext.
Ovo značajno povećanje vađenja rude metala činilo je 23,3 odsto ukupnog izvoza Srbije u 2022. godini, ističe pomenuta organizacija.