Tema - Srbija

Šta promene Zakona o platnim uslugama znače za građane?

Izmenama Zakona o platnim uslugama, za koji je javna rasprava trajala do 27. juna, predviđeno je uvođenje koncepta otvorenog bankarstva u Srbiji, što podrazumeva dve nove usluge za građane i privredu, ali i „nove igrače“ na tržištu, dok će postojeće takođe moći korisnicima da ponude nove servise – ukoliko to žele.

U Narodnoj banci Srbije za portal N1 podsećaju da je modernizacija platnog sistema Republike Srbije započeta 2014. godine zahvaljujući aktivnostima NBS, i to donošenjem modernog Zakona o platnim uslugama u koji su ugrađena tada važeća pravila koja su se primenjivala u Evropskoj uniji i najbolja svetska praksa u ovoj oblasti.

„Otvoreno je tržište i za nebankarske pružaoce platnih usluga (platne institucije i institucije elektronskog novca) kao konkurencije bankama, čime je unapređena ponuda različitih vrsta digitalnih platnih usluga i uspostavljen efikasan mehanizam zaštite korisnika platnih usluga. Doneti su i propisi koji su omogućili ugovaranje finansijskih usluga na daljinu i uz primenu video identifikacije, smanjeni su troškovi u poslovanju sa platnim karticama. Ono što je od ključne važnosti – još od 2018. godine građanima i privredi je dostupan u globalnim razmerama najmoderniji, servis za plaćanja – sistem za instant plaćanja NBS koji omogućava prenos novca u svega nekoliko sekundi u svako doba dana tokom cele godine, a na osnovu te infrastrukture razvili smo brojne servise zasnovane na instant principu plaćanja za različite potrebe građana i privrede“, navode u centralnoj banci.

Omogućavanje instant načina prenosa novca u nekoliko sekundi i za različite potrebe predstavlja, ističu u NBS, vrhunac onoga što platna industrija u globalnim okvirima u ovom trenutku može da ponudi.

„A, takva platna rešenja naša zemlja već godinama ima na raspolaganju. Primera radi, Evropska unija još uvek nema široko rasprostranjena instant plaćanja a i ne raspolaže za raznovrsnim rešenjima zasnovanim na instant metodu plaćanja koja su i našoj zemlji već u upotrebi (npr – instant plaćanja na internetu, plaćanja računa putem standardizovanog QR koda, instant plaćanja u prodavnicama, instant plaćanja upotrebom samo mobilnog telefona korisnika)“, navode u NBS.

Sve navedeno, kako ističu – ukazuje na visok stepen razvijenosti tržišta platnih usluga u zemlji i to da naši građani i privreda već duži niz godina imaju dostupne najmodernije moguće platne usluge od kojih pojedine još uvek nisu dostupne ni u zemljama EU, zemljama regiona i u svetu.

„Sa ciljem dodatnog povećanja konkurencije između banaka i nebankarskih pružalaca platnih usluga, što bi po pravilu trebalo da dovede do toga da se postojeća inovativna platna rešenja dodatno obogate novim funkcionalnostima, predložene su izmene i dopune zakona koji uređuje platne usluge kojim se uvodi otvoreno bankarstvo“, navode u centralnoj banci.

Kako objašnjavaju, u EU, pre svega zbog njene veličine, razvoj obično inicira tržište, za razliku od Republike Srbije gde se inovacije u finansijskom sistemu najčešće sprovode tako što inicijativa započinje od Narodne banke Srbije koja obezbedi odgovarajuće uslove i infrastrukturu, i već duži niz godina je glavni katalizator promena na tržištu, iako to nije tradicionalno uloga centralnih banaka, a zatim se finansijski sektor priključuje tim inicijativama i omogućava građanima i privredi inovativna platna rešenja.

Šta je otvoreno bankarstvo

„Otvoreno bankarstvo jeste koncept koji se prvo pojavio u pojedinim zemljama Evropske unije (Nemačkoj, Holandiji i Švedskoj – Sofort Überweisung, iDeal i Trustly ), nakon čega je EU odlučila da ovu vrstu novih platnih usluga reguliše sa ciljem stvaranja prostora za dodatno unapređenje konkurencije na tržištu platnih usluga i veće zaštite korisnika kod upotrebe tih rešenja. Dakle, princip koji je EU primenila je da se pristupilo regulisanju nakon što se usluga pojavila na tržištu, što je drugačija praksa u odnose na našu zemlju gde je NBS uspostavljanjem tehnološki najsavremenije platne infrastrukture dala ključni impuls bržem razvoju tržišta platnih usluga, a što pokazuju i statistički podaci u prethodnom periodu“, navode u centralnoj banci.

Predloženim izmenama Zakona o platnim uslugama stvaraju se uslovi za, kako se ističe -„pojavu dve nove vrste nebankarskih pružalaca platnih usluga, a omogućava se i da postojeći pružaoci platnih usluga dodatno prošire lepezu svojih platnih usluga za krajnje korisnike za dva nova servisa koja će prevashodno moći da pružaju navedeni novi entiteti, ali i postojeći pružaoci platnih usluga ukoliko se za to odluče“.

Nova usluga: Iniciranje plaćanja sa računa u drugoj banci

„Kao nova finansijska usluga – otvoreno bankarstvo – predstavlja poslovnu praksu u kojoj banke i drugi pružaoci platnih usluga omogućavaju dve nove vrste platnih usluga namenjenih korisnicima platnih usluga – građanima i privrednim subjektima. Reč je uslugama iniciranja plaćanja u ime i za račun korisnika sa platnog računa koji taj korisnik ima otvoren kod druge banke i usluga objedinjenog pregleda informacija o platnim računima koje korisnik ima otvorene kod više pružalaca platnih usluga“, pojašnjavaju u NBS.