Tema - Srbija

Sve kasnija otplata kredita

Kašnjenje u otplati kredita dobija sve šire razmere.

Oko deset odsto građana ne izmiruje kreditne obaveze na vreme, a osnovni razlozi su rast kursa evra i gubitak posla. Neophodno zajedničko angažovanje poslovnih banaka, NBS, dužnika i države, ocenjuju stručnjaci.

Svaki deseti klijent kasni sa otplatom kredita bankama. Taj broj se iz meseca u mesec povećava, a za sada nema izgleda da će se situacija popraviti sve dok privreda ne stane na noge.

Najčešći razlozi za kašnjenje u otplati kredita su gubitak posla i rast evra.

Od skoro milion dužnika, njih 114.000 kasni sa otplatom kredita duže od dva meseca. Otplata stambenih kredita daleko je redovnija, ali su do sada banka oduzele i stavile pod hipoteku 74 nekretnine.

Bankari upozoravaju da se sa dugom lakše izlazi na kraj ako im se klijenti obrate odmah kada počnu kašnjenja.

"Postoji niz mera gde banke žele da prolongiraju rokove da preindeksiraju kredite koje su klijenti uzeli u evrima. Znamo da kurs ovih dana raste i savetujemo građane da jednostavno uzmu dinarske kredite, odnosno da svoje ranije uzimane kredite u evrima prebace u dinarske", kaže Vojislav Stokić iz "Erste banke".

Stokić smatra da je to jedan od način da se izbegnu rizici rasta kursa evra.

Upravo je rast evra mnoge dužnike bacio u očaj. Za ratu kredita, od recimo 200 evra, danas je potrebno 20.600 dinara, a pre godinu dana 2.000 manje, jer je evro vredeo 10 dinara manje.

Neophodno učešće države i NBS

Čini se da su taj problem prepoznali i u Narodnoj banci. "Mislim da na tom problemu mora da se poradi u narednom periodu u Srbiji i to uz učešće kako poslovnih banaka, predstavnika dužnika, tako i države i Narodne banke, kako bi se našlo rešenje koje će obezbediti održivost postojećeg sistema, odnosno, nastavak solidnog izmirivanja obaveza dužnika koji su uzeli takve kredite", navodi Dejan Šoškić, predsednik Saveta NBS.

U Udruženju banaka kažu da bi odlaganje otplate ili promena kredita u evrima u onaj u dinarima bilo moguće ukoliko bi se u to uključila i država.

"Veoma je teško tražiti neograničene rezerve samo u bankama. Ako država bude imala mogućnosti da interveniše to može imati smisla, ali razgovori i apeli teško. Sami apeli da banke snižavaju kamate, vrše otpise ili oproštaj kredita su nerealni", kaže Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka.

Ako je za utehu, kašnjenje u otplati nije alarmantno u poređenju sa stanjem u drugim zemljama. U međuvremenu, građani refinansiraju kredite jer se pokazalo da ih lakše otplaćuju ukoliko sva dugovanja podvedu pod jedan, a i kamate su povoljnije.