Od početka ove godine u Srbiji je odobreno 42,5 odsto više zajmova za otplatu postojećih obaveza i 24 odsto više hipotekarnih kredita, dok građani najviše uzimaju stambene i kredite za refinansiranje, dva odsto više u avgustu nego mesec dana ranije. Građani su se najviše pozajmili, u iznosu do 269,9 milijardi dinara, kako bi kupili ili adaptirali stan. Rast tih kredita je u poređenju sa početkom godine čak 24 odsto. Najveći rast od početka godine imali su krediti za refinansiranje, 42,5 odsto, a u poređenju sa prethodnim mesecom 2,9 odsto, pa je na osonvu toga dug stanovništva bio 45,8 milijardi dinara. Rast u sektoru stambenih kredita je posledica njihove najveće vrednosti, odnosno svaki od njih pojedinačno odobrava se na veću sumu od recimo 30.000, 50.000 ili 100.000 evra što prouzrokuje i nominalno njihov najveći rast. Takođe, hipotekarni zajmovi sa kamatom od šest do osam odsto nisu bili nikad povoljniji u poslednjih 20 godina i zato raste tražnja za njima.
Od početka ove godine u Srbiji je odobreno 42,5 odsto više zajmova za otplatu postojećih obaveza i 24 odsto više hipotekarnih kredita, dok građani najviše uzimaju stambene i kredite za refinansiranje, dva odsto više u avgustu nego mesec dana ranije, rekao je danas Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije.
Građani su se najviše pozajmili, u iznosu do 269,9 milijardi dinara, kako bi kupili ili adaptirali stan. Rast tih kredita je u poređenju sa početkom godine čak 24 odsto.
Najveći rast od početka godine imali su krediti za refinansiranje, 42,5 odsto, a u poređenju sa prethodnim mesecom 2,9 odsto, pa je na osonvu toga dug stanovništva bio 45,8 milijardi dinara.
Kako je objasnio Dugalić, rast u sektoru stambenih kredita je posledica njihove najveće vrednosti, odnosno svaki od njih pojedinačno odobrava se na veću sumu od recimo 30.000, 50.000 ili 100.000 evra što prouzrokuje i nominalno njihov najveći rast. Takođe, prema njegovim rečima, hipotekarni zajmovi sa kamatom od šest do osam odsto nisu bili nikad povoljniji u poslednjih 20 godina i zato raste tražnja za njima.
„Krediti za refinansiranje se koriste uglavnom za otplatu gotovinskih i potrošačkih kredita, gde su kamatne stope prethodnih godina bile izuzetno visoke i sad građani uzimaju zajmove da refinansiraju postojeće, skuplje obaveze“, rekao je Dugalić.
Kako pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije, privreda i građani Srbije su u avgustu ove godine bili zaduženi 1.663 milijardi dinara, odnono 2,1 odsto više nego u julu, a 23 odsto više nego na kraju prošle godine.
„Zaduženost po stanovniku u Srbiji u 2010, kad se uračunaju krediti, minusi na tekućem računu, kreditne kartice i lizing ugovori, iznosi 719 evra, a u 2009 je bila 661 evro, i daleko je manja nego u zemljama u okruženju“, istakao je Dugalić.