Veće kamate na kredite u evrima

Bez autora

Jul 21 2010

Stručnjaci očekuju veće kamate na kredite u evrima i švajcarskim francima. Klijenti koji su uzeli stambene pozajmice u švajcarskim francima, imaju još jednu muku - da li da pređu na kredite u evrima. Kako kriza bude jenjavala, treba računati na veće kamate na kredite u evrima i švajcarskim francima. Rast se očekuje zbog toga što će se Evropska unija tako boriti protiv inflacije u evrozoni. Ne samo što se rata za kredite u evrima uvećava kako dinar slabi, već opasnost vreba i od rasta euribora, osnovne kamate na kredite u evrima, koja se formira na evropskom bankarskom tržištu. Ta kamata nikada nije bila niža - jedan odsto, a pre krize iznosila je maksimalnih pet procenata. Očekuje se blagi skok do kraja godine, verovatno 1,2 ili 1,3 procenta, što neće bitno uticati na ratu kredita. Međutim, za dve-tri godine, doći do osetnijeg skoka euribora, od 2 do 3 procenta, što je dvostruko veće opterećenje onog dela ugovora koji se odnosi na euribor. One koji su se zadužili u švajcarskim francima takođe čeka rast kamate, takozvanog libora, koji je pao na oko jedan odsto.

Stručnjaci očekuju veće kamate na kredite u evrima i švajcarskim francima.

Klijenti koji su uzeli stambene pozajmice u švajcarskim francima, imaju još jednu muku - da li da pređu na kredite u evrima.

Kako kriza bude jenjavala, treba računati na veće kamate na kredite u evrima i švajcarskim francima. Rast se, kažu stručnjaci, očekuje zbog toga što će se Evropska unija tako boriti protiv inflacije u evrozoni.

Ne samo što se rata za kredite u evrima uvećava kako dinar slabi, već opasnost vreba i od rasta euribora, osnovne kamate na kredite u evrima, koja se formira na evropskom bankarskom tržištu. Ta kamata nikada nije bila niža - jedan odsto, a pre krize iznosila je maksimalnih pet procenata.

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić očekuje blagi skok do kraja godine, verovatno 1,2 ili 1,3 procenta, što, prema njegovim rečima, neće bitno uticati na ratu kredita.

Međutim, Đukić smatra da će, za dve-tri godine, doći do osetnijeg skoka euribora, od 2 do 3 procenta, što je dvostruko veće opterećenje onog dela ugovora koji se odnosi na euribor.

One koji su se zadužili u švajcarskim francima takođe čeka rast kamate, takozvanog libora, koji je pao na oko jedan odsto.

Međutim, ti klijenti trenutno imaju veliku dilemu da li im se isplati da pređu na kredit obračunat u evrima, jer su im se rate povećale usled jačanja franka prema evru.

"To je nešto što se, svakako, savetuje, jer dovodi do smanjena rate ili produženja roka otplate kredita. Pre tog koraka, savetujemo građanima da se raspitaju o svim troškovima koji su mogući", rekao je urednik sajta "Kamatica" Dušan Uzelac.

Činjenica je da ti troškovi mogu da budu i nekoliko hiljada evra, jer banke, u slučaju prelaska na evro, traže istu dokumetaciju kao da se uzima novi kredit.

"Možda je jedno od rešenja da se u bankarskom sektoru dogovorimo da takvu jednu varijantu pojednostavimo, pre svega sa stanovišta dokumentacije u vezi sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje kredita, da ne bude dodatni trošak prelazak iz jedne u drugu valutu", rekao je član Izvršnog odbora "Hipo alpe adria banke" Mirko Španović.

Bez obzira na to da li ste se zadužili u evrima, švajcarcima ili dinarima, uvek treba da računate i na maržu koju banke naplaćuju.

Stručnjaci kažu da bi i ona mogla da se poveća, bar za nove kredite, kako bi banke time pokrile gubitke nastale zbog sve većeg rasta neizmirenih dugovanja.