Vratiti potrošačke kredite u zakon

Bez autora
Sep 30 2010

Predlog Zakona o zaštiti potrošača u ponedeljak će se naći pred poslanicima Skupštine Srbije, a organizacije potrošača uveliko spremaju amandmane i primedbe na ovaj propis na koji se čekalo gotovo tri godine. Pravi je trenutak da se podnose amandmani i da se svi argumentovani predlozi razmatraju u parlamentarnoj raspravi. Ključna zamerka organizacija potrošača na Predlog zakona je izbacivanje Direktive o potrošačkom kreditu, čime jedna oblast zaštite potrošača ostaje praktično nepokrivena. Naime, pojam potrošačkog kredita, iz Direktive EU širi je od pojma bankarskog kredita. Potrošači u Srbiji ostaće potpuno nezaštićeni kada je reč o kupovini robe na odloženo plaćanje, odobravanju keš kredita ili u slučaju povezanih kredita kada se u lancu pojavljuju banka, trgovac i potrošač. U našoj praksi „potrošački kredit” je sinonim za namenske vanprivredne pozajmice sa fiksnim rokom, što je samo jedna vrsta kreditiranja.

Vratiti potrošačke kredite u zakonPredlog Zakona o zaštiti potrošača u ponedeljak će se naći pred poslanicima Skupštine Srbije, a organizacije potrošača uveliko spremaju amandmane i primedbe na ovaj propis na koji se čekalo gotovo tri godine.

Izgleda da su ova udruženja ozbiljno shvatila poruku predsednice Parlamenta Slavice Đukić-Dejanović, koja je, gostujući u vestima televizije B92, u sredu izjavila da je „pravi trenutak da se podnose amandmani i da će se svi argumentovani predlozi razmatrati u parlamentarnoj raspravi”.

Ključna zamerka organizacija potrošača na Predlog zakona je izbacivanje Direktive o potrošačkom kreditu, čime jedna oblast zaštite potrošača ostaje praktično nepokrivena. Naime, pojam potrošačkog kredita, iz Direktive EU širi je od pojma bankarskog kredita. Potrošači u Srbiji ostaće potpuno nezaštićeni kada je reč o kupovini robe na odloženo plaćanje, odobravanju keš kredita ili u slučaju povezanih kredita kada se u lancu pojavljuju banka, trgovac i potrošač.

U našoj praksi „potrošački kredit” je sinonim za namenske vanprivredne pozajmice sa fiksnim rokom, što je samo jedna vrsta kreditiranja. Novim zakonom bilo je predviđeno obuhvatanje šireg kruga ugovora kojim davalac kredita odobrava ili se obavezuje da potrošaču „odobri kredit u vidu odloženog plaćanja, zajma ili drugog finansijskog ustupka”. Ove odredbe se odnose na ugovore o potrošačkom kreditu, bilo da je reč o otvaranju tekućeg računa, odobravanju keš ili namenskog kredita (za kupovinu tačno određene robe čijim zaključenjem nastaju odnosi kreditiranja ). Zato je i bilo neophodno da se u zakonu prihvati ekonomski pojam „potrošačkog kredita”.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) očekuju sastanak sa Odborom za evropske integracije već u ponedeljak, kada će im predočiti zamerke na Predlog zakona i tražiti da se Direktiva o potrošačkom kreditu vrati u ovaj propis.

– S obzirom da se veliki broj potrošačkih problema vezuje upravo za oblast kredita, usvajanje Zakona bez ove direktive neminovno vodi do promene namene i samog imena jer onda ovakav Zakon ne može da bude zakon o zaštiti potrošača – kaže Zoran Nikolić, potpredsednik NOPS-a. Prema njegovim rečima, obećanja zvaničnika da će „potrošači imati isti nivo zaštite kao u Evropskoj uniji” gube svaki smisao.

– Još više čudi da je ovaj akt pisan duže od dve godine, a da se nijednom nije nagovestila mogućnost ovakvog ishoda. Na brojnim radionicama na ovu temu, pored predstavnika Ministarstva trgovine i usluga i Narodne banke Srbije, upravo se govorilo o adekvatnoj primeni Direktive 2008/48 koja reguliše oblast potrošačkih kredita. Uz asistenciju ZAP projekta bili smo u prilici da vidimo najpriznatije evropske stručnjake iz ove oblasti kako bismo se što bolje pripremili za primenu ovog suštinskog dela novog Zakona – objašnjava Nikolić.

Iz Narodne banke Srbije odmah po objavljivanju informacije o izuzimanju ove direktive saopštili su da je ovakav dogovor postignut u saradnji sa Ministarstvom trgovine, a kao razlog su naveli „specifičnosti kredita i drugih finansijskih usluga koje je potrebno regulisati posebnom regulativom”. Time bi se, objasnili su, postiglo da se oblast potrošačkih kredita uredi na celovit i sistematičan način, naveli su u NBS i najavili da se priprema regulativa koja će biti usaglašena sa direktivama EU.

Šta potrošači gube ukoliko se Direktiva ipak ne nađe u novom zakonu? Najpre mogućnost jednostranog raskida ugovora o kreditu u korist građana i to u roku od 14 dana, bez obaveze plaćanja naknade i navođenja razloga takve odluke. Bila je predviđena opšta obaveza davaoca kredita da potrošaču pruži savet o tome da li traženi, odnosno ponuđeni kredit odgovara njegovim potrebama i imovnom stanju i da ga obavesti o bitnim obeležjima određenog kredita, njegovom značaju za potrošača, kao i o posledicama dužničke docnje.

– U praksi pojedinih banaka često se ograničavalo pravo na prevremenu otplatu gotovinskih kredita, nametanjem praktično kaznenih troškova, dok se delimična prevremena otplata negde čak i onemogućavala. Zbog toga je neophodno da se potrošaču prizna pravo da u svako doba, u celini ili delimično, izmiri obaveze po osnovu ugovora o kreditu uz pravo na smanjenje ukupnih troškova kredita. Novim zakonskim rešenjima jasno je istaknuto da davalac kredita nema pravo na naknadu zbog prevremene otplate dozvoljenog prekoračenja računa, kada je ta otplata izvršena u skladu s planom osiguranja kredita, odnosno kada prevremena otplata ne premašuje milion dinara, kao i vremenski rok u kome potrošač ima pravo da ponovi prevremenu otplatu sume koja ne premašuje ovaj iznos – ističe Nikolić.

I organizacija potrošača „Forum” iz Niša pripremila je četiri amandmana koji će se već danas naći u parlamentarnom Odboru za trgovinu. Osim zamerki na odredbe koje se odnose na usluge od javnog ekonomskog interesa, Direktiva 2008/48 takođe je deo njihovih primedbi.

U Asocijaciji potrošača Srbije kažu da uveliko rade na ovom problemu. 

– Vratite u Zakon o zaštiti potrošača odredbe koje se odnose na ugovore o potrošačkim kreditima koje su u poslednjem času izbačene iz nacrta Zakona, uz neprihvatljivo obrazloženje da će se doneti poseban zakon. Posebni zakoni koje imamo u drugim oblastima, poput turizma i trgovine, nisu prepreka niti razlog da se u krovnom zakonu o zaštiti potrošača i ta pitanja ne definišu na dobrobit građana – navodi se u saopštenju APOS-a upućenom poslanicima.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik