Kada je pre četiri godine nemačka farmaceutska kuća "Štada" preuzela vršački "Hemofarm", mnogi radnici i penzioneri te farmaceutske kuće verovali su da će se njihovi kućni budžeti značajno popuniti posle prodaje akcija. Tako je i bilo, međutim, grad od toga nije imao mnogo koristi. Većina je novac uložila u nekretnine, a privreda i ekonomija Vršca su na istom nivou kao nekada. Nakon preuzimanja akcija "Hemofarma" od "Štade", Vrščani koji su posedovali akcije dobili su ukupno 77 miliona evra. Vrlo mali procenat sredstava dobijenih od prodaje "Hemofarmovih" akcija uložen je u započinjanje novih poslova. Dobar deo novca uložen je u nekretnine, u Vršcu i nekim drugim gradovima. Građani nisu poslušali ideje nekih ljudi koji su smatrali da je najbolje ulagati u privredu. Vrščani nisu imali interes da 2006. godine umesto u kuće i stanove, novac ulože u započinjanje privatnog biznisa.
Najviše para od prodaje akcija "Hemofarma", koje su napunile kućni budžet, Vrščani su uložili u nekretnine, a vrlo malo u privatni biznis. Privreda grada na istom nivou kao pre četiri godine.
Kada je pre četiri godine nemačka farmaceutska kuća "Štada" preuzela vršački "Hemofarm", mnogi radnici i penzioneri te farmaceutske kuće verovali su da će se njihovi kućni budžeti značajno popuniti posle prodaje akcija.
Tako je i bilo, međutim, grad od toga nije imao mnogo koristi. Većina je novac uložila u nekretnine, a privreda i ekonomija Vršca su na istom nivou kao nekada.
Nakon preuzimanja akcija "Hemofarma" od "Štade", Vrščani koji su posedovali akcije dobili su ukupno 77 miliona evra.
Vrlo mali procenat sredstava dobijenih od prodaje "Hemofarmovih" akcija uložen je u započinjanje novih poslova.
Koordinator za lokalno-ekonomski razvoj Dejan Mak kaže da je dobar deo novca uložen u nekretnine, u Vršcu i nekim drugim gradovima.
"Građani nisu poslušali ideje nekih ljudi koji su smatrali da je najbolje ulagati u privredu", rekao je Mak.
Vrščani nisu imali interes da 2006. godine umesto u kuće i stanove, novac ulože u započinjanje privatnog biznisa.
Bivši direktor pogona "Hemofarma" u Rusiji Ljubiša Popov smatra da u Vršcu nije bilo ambijenta za ulaganje, što je i danas slučaj.
U prilog činjenici da razvoju privrede u Vršcu nije u većoj meri doprineo novac dobijen od prodaje "Hemofarmovih" akcija, govori podatak da je 2005. godine novoosnovanih privrednih subjekata bilo 327, a 2008. godine 226 i da se tendencija pada tog broja nastavlja.